Sastav nekoliko tela Časopisa je ažuriran. Novi Urednički tim uključuje dr Miloša Petrovića kao glavnog i odgovornog urednika, dr Ivonu Ladjevac kao zamenicu glavnog i odgovornog urednika, i mr Milana Veselicu kao sekretara Časopisa. Takođe, napravljene su promene i u Uređivačkom odboru i Izdavačkom savetu. Manja ažuriranja su izvršena i u Uputstvu za autore i odgovornostima uredništva.
Sadržaj brojeva za 2024. godinu je uglavnom/potpuno popunjen. Ukoliko želite da Vaš rukopis bude razmotren za neki broj 2025. godine, molimo da ga podnesete elektronskim putem (preko sajta). Potrebno je da napravite svoj nalog (ukoliko ga nemate), i pratite korake na ovom linku. Napomena: rukopisi se procesuiraju hronološki, po dinamici pristizanja.
Međunarodni problemi
Časopis „Međunarodni problemi“, osnovan 1949. godine, naučna je publikacija s najdužom tradicijom u ovom delu Evrope u domenu međunarodnih odnosa. Pored međunarodnih studija, časopis objavljuje i rezultate naučnih istraživanja iz oblasti međunarodne bezbednosti, međunarodnog prava i studija globalizacije, na srpskom i na engleskom jeziku. Prema važećoj kategorizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, „Međunarodni problemi“ se smatra međunarodnim časopisom (M23) i ubraja se među najbolje plasirane časopise u zemlji u domenu prava i politikologije.više detalja
Poslednji broj: Međunarodni problemi Vol. 76 No. 3/2024
Sadržaj
Uvod gostujućeg urednika: Još uvek relevantno? Značaj nacionalnog interesa u teoriji i praksi spoljne politike
Međunarodni problemi, 2024 76(3):359-360
Međunarodni problemi, 2024 76(3):361-382
Sažetak ▼
Polazeći od konstituisanja posebnosti Srednje Evrope, pre svega tokom proteklog veka, autori ukazuju i na temeljne razlike koje postoje u vektorima uticaja u ovoj evropskoj regiji. U tom smislu razdvaja se grupa zemalja oko regionalne forme saradnje Višegradske grupe (V4), kao i zemlje alpskog subregiona (Nemačka, Austrija, Hrvatska i Slovenija). Sve više nastaju i razlike između država aranžmana V4 imajući u vidu njihov odnos prema napadu Rusije na Ukrajinu od 2022. godine, kao i vezano za različitu dinamiku demokratskih procesa u njima. Srbija je tokom svoje savremene istorije uglavnom imala loše odnose sa svojim srednjoevropskim okruženjem, te autori ukazuju na pojedine faze s tim u vezi posebno od početka XIX veka. Stoga je posebna pažnja posvećena i analizi aktuelne spoljne politike Srbije u kontekstu njenih odnosa sa državama i inače složene Srednje Evrope. U tom smislu, ukazuje se i na širi kontekst objektivno usporenih evropskih integracija Srbije, ali i na njene intenzivne odnose sa Kinom i Rusijom. U svetlu takve analize autori zaključuju da će pozicija Srbije u njenom neposrednom srednjoevropskom okruženju ostati nepromenjena i prilično otežana.
Međunarodni problemi, 2024 76(3):383-402
Sažetak ▼
Spoljna i bezbednosna politika, skoro tradicionalno, igraju malu ili sporednu ulogu na američkim predsedničkim izborima. Ipak, imajući u vidu globalni kontekst ovogodišnjih izbora koji odlikuju sukobi u Ukrajini, na Bliskom istoku i, potencijalno, u Istočnoj Aziji, kao i činjenicu da su u njemu glavni kandidati već bili predsednici, što znači da smo u velikoj meri upoznati sa njihovim potencijalnim spoljnim politikama, ovogodišnji izbori bi mogli da budu izuzetak. Kada se, međutim, uzme u razmatranje klasično, preovlađujuće značenje nacionalnog interesa, primetno je odsustvo jasne, razrađene i neprotivrečne koncepcije ovog pojma u programima i istupima oba kandidata. S obzirom na izrazito visok stepen političke polarizacije koja karakteriše ovogodišnje predsedničke izbore, osim konsenzusa povodom politike prema Narodnoj Republici Kini, kao i pretnje koja od nje dolazi, malo šta se može označiti pridevom nacionalni. Radi se, prevashodno, o „stranačkim“, i – još uže, pojedinačnim interesima samih predsedničkih kandidata. Drugim rečima, nacionalni interesi se razmatraju, ali pod drugačijim pojmovima, rečima i/ili sintagmama.
Međunarodni problemi, 2024 76(3):403-425
Sažetak ▼
Ovaj rad istražuje faktore koji su doprineli uspehu Međunarodne komisije za nestala lica koja je osnovana 1996. godine kako bi se rešilo pitanje nestalih osoba iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Misija Međunarodne komisije se kasnije proširila i na podsticanje saradnje među državama i pružanje stručne pomoći u pronalaženju nestalih osoba usled sukoba, kršenja ljudskih prava i katastrofa. Ovo istraživanje se zasniva na hipotezi da uspeh Međunarodne komisije proizilazi iz sadejstva egzogenih faktora, kao što su promene u međunarodnom pravu i humanitarnim paradigmama, i endogenih faktora, uključujući fleksibilan institucionalni dizajn Komisije i pristup radu koji je zasnovan na stručnosti. Putem analize strukture i funkcija Međunarodne komisije ovo istraživanje naglašava značaj prilagodljivosti i stručnosti u efikasnom radu međunarodnih organizacija. Delovanje Međunarodne komisije za nestala lica u Republici Srbiji i na teritoriji Kosova pruža uvid u to kako nestandardni institucionalni okviri mogu zaobići političke složenosti kako bi se postigli značajni humanitarni rezultati, ostvarujući neophodnu ravnotežu između nacionalnih interesa i međunarodnih obaveza humanitarne prirode.
Međunarodni problemi, 2024 76(3):427-447
Sažetak ▼
Ovaj rad pokušava da odgovori na pitanje u kakvom su odnosu percipirani nacionalni interesi Srbije i inicijative Otvoreni Balkan. Rad počinje teorijskim okvirom i objašnjenjem koncepata nacionalnih interesa i regionalnih integracija Zapadnog Balkana. Zatim se predstavlja kratka istorija pomenutih integracija i njihovim odnosom sa procesom pristupanja balkanskih država Evropskoj uniji. Centralni deo rada je usredsređen na ekonomske, institucionalne i međunarodnopravne aspekte inicijative Otvoreni Balkan i kako percipirani nacionalni interesi Srbije određuju ove aspekte. Osnovni zaključci su da su politički lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije birali međuprezidencijalni model regionalnih integracija, da su svesno izbegli institucionalizaciju Otvorenog Balkana, kao i da su gotovo isključivo koristili neobavezujuće instrumente međunarodnog prava. Dodatno, ekonomski dometi inicijative su do sada bili ograničeni.
Međunarodni problemi, 2024 76(3):449-473
Sažetak ▼
Džordž Frost Kenan bio je jedan od najpoznatijih spoljnopolitičkih mislilaca i stratega u razdoblju Hladnog rata. Međutim, u pogledu praktičnih dostignuća bio je daleko manje uspešan. Prva Kenanova ambasadura u Moskvi (1952) bila je okončana posle samo četiri i po meseca, jer ga je Staljin proglasio za personu non grata. Na sličan način, ni kao ambasador u Jugoslaviji (1961-1963) nije bio bolje sreće, podnevši ostavku pre kraja mandata. Istraživačko pitanje ovog rada je sledeće: Da li je Džordž Kenan bio odlučilac ili samo izvršilac američkih nacionalnih interesa u Jugoslaviji tokom njegovog mandata kao ambasadora? Da li je pravio razliku u odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Jugoslavije, ili je samo bio birokrata koji je primenjivao odluke svojih nadređenih? Naš odgovor i glavna teza našeg rada je da je Kenan došao u Jugoslaviju sa uverenjem da može da odlučujuće utiče na kreiranje politike prema Jugoslaviji i da su ga Jugosloveni prihvatili sa istim takvim uverenjem. Ipak, posle Titovog govora na Konferenciji nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, tokom narednih nekoliko meseci, Kenan je ostao usamljen, bez suštinske podrške svoje Vlade i bez razumevanja svojih jugoslovenskih domaćina. Članak se sastoji iz dva dela: u prvom delu opisaćemo Kenanovo shvatanje koncepta nacionalnog interesa dok ćemo se u drugom delu fokusirati na Kenanovu ambasaduru u Jugoslaviji pre i neposredno posle Konferencije nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.
Međunarodni problemi, 2024 76(3):475-496
Sažetak ▼
U vremenu kada unipolarni trenutak počinje da jenjava, a svet multipolarnosti nadolazi, odvijaju se akademske debate o budućoj velikoj strategiji Sjedinjenih Država. Cilj ovog rada je da pruži doprinos toj debati kroz analizu uravnotežavanja s obale (offshore balancing), predloga velike strategije koji dolazi iz neorealističkog akademskog tabora. Ključno istraživačko pitanje na koje ovaj članak odgovara jeste – da li je uravnotežavanje s obale danas najpodesnija strategija za ostvarivanje vitalnih nacionalnih interesa Sjedinjenih Država (SAD)? Uzimajući moguću primenu ove strategije u Persijskom zalivu kao studiju slučaja – jednom od tri ključna regiona za nacionalne interese SAD – pokazaću da nije sazrelo vreme za strategiju uravnotežavanja s obale i da pati od sličnih manjkavosti kao i trenutna strategija dubokog angažovanja: prvo, povremeno ignoriše lekcije iz istorije i činjenice iz sadašnjosti; drugo, zanemaruje opasnosti vakuuma moći i izmenjeni strateški kontekst koji bi nastao američkim povlačenjem; treće, preterano se uzda u saveze u čiju delotvornost i sami realisti poslovično sumnjaju i četvrto, zanemaruje činjenicu da u XXI veku dobijaju na značaju asimetrične pretnje na koje je teško brzo i efikasno odgovoriti. Na kraju, iznosim tvrdnju da će uravnotežavanje iz daljine verovatno biti velika strategija SAD-a 2050. godine, ali da će do tada primat imati strategija selektivnog angažovanja.
Međunarodni problemi, 2024 76(3):497-528
Sažetak ▼
Ovaj rad razvija metodološku matricu za merenje ostvarenosti/stepena uspešnog sprovođenja nacionalnog interesa Republike Srbije. Teorijska osnova ovog indeksa je „tanki” konstruktivizam u međunarodnim odnosima, koji se zasniva na ontološkom intersubjektivizmu i epistemološkom pozitivizmu. Metodologija se oslanja na dva glavna stuba: prvi definiše srpske nacionalne interese i njihovu hijerarhiju, dok drugi meri stepen njihove implementacije/ realizacije. Ovi stubovi koriste mešavinu različitih metoda prikupljanja i analize podataka, uključujući kancelarijsko istraživanje, deskriptivnu statistiku, analizu sadržaja, ispitivanja javnog mnjenja i ekspertske ankete. Primarni teorijski cilj ovog rada je da unapredi literaturu o nacionalnom interesu u međunarodnim odnosima pružanjem instrumenta za merenje njegove implementacije. Glavni empirijski i društveni (praktično-politički) cilj jeste procena trenutnog stanja sprovođenja nacionalnih interesa Srbije. Analiza pokazuje da je stopa implementacije nacionalnog interesa Srbije nešto preko 40% (skor indeksa – 2,61 na skali od 1-5). Dokument takođe identifikuje konkretne oblasti u kojima su potrebna poboljšanja politike da bi se ovaj rezultat poboljšao u budućnosti.