Sažetak ▼

U ovoj studiji se analiziraju glavne karakteristike mehanizma rasta u tri ekonomije u tranziciji – Mađarskoj, Rusiji i Srbiji. Autor istražuje osnovne unutrašnje i međunarodne činioce koji su uticali na dugoročni rast privreda u ovim zemljama od početka 1960-ih godina do sadašnje globalne krize. Gde god je to bilo moguće, autor je činio upoređenja između pretranzicionog i tranzicionog perioda. Primenjujući modele matematičke ekonomije, on je izveo ekonometričko istraživanje za potvrđivanje svoje hipoteze o sistemskom efektu tržišnih reformi. Autor naglašava da je dosledno sprovođene tržišne reforme u sprezi sa ekonomskom politikom orijentisanom na rast može suštinski doprineti postizanju bolje performanse.

Sažetak ▼

Analiza slučajeva međunarodne teritorijalne uprave obuhvata rezultate naučnog istraživanja o vršenju administracije nad strateški i međunarodno važnim područjima u periodu posle Prvog i nakon Drugog svetskog rata. Svi analizirani slučajevi među kojima su mandati Društva naroda, nesamoupravne i starateljske teritorije, generalno uzevši „internacionalizovane teritorije” u sistemu Ujedinjenih nacija, upućuju da se međunarodna uprava nad teritorijom uspostavlja podelom vlasti dve ili više država na jednom području ili prenosom administrativnih nadležnosti na neko međunarodno telo ili međunarodnu organizaciju. Po pravilu, uzrok njihovog nastanka je u nedovoljnoj zrelosti političkih i socijalnih uslova i nejednakoj snazi međunarodnih pravnih subjekata. Transformacija međunarodnih teritorijalnih uprava u savremenom periodu posledica je preobražaja sistema kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija koji u kriznim situacijama može da posluži ostvarivanju političkog legitimiteta i pravnog i ekonomskog subjektiviteta teritorije.

Sažetak ▼

Uzimajući kao kriterijum mesto na kome se pravo na samoopredeljenje naroda ostvaruje, autor vrši njegovu podelu na spoljno i unutrašnje, a u odnosu na sferu društvenog života na političko, ekonomsko i kulturno. Dok pravo na samoopredeljenje nesumnjivo pripada narodima, priznavanje ovog prava drugim grupama kao što su domorodački narodi i manjine zahteva dublju analizu. Autor definiše pojam nosilaca prava na samoopredeljenje, nužno uključujući element teritorije, pri čemu analizira dva pojma koja su vezana za ovo pravo – princip uti possidetis i zaštitnu klauzulu.

Sažetak ▼

Rad se bavi problemom usvajanja novih znanja kao ključnim faktorom razvoja i međunarodne konkurentnosti. Razlike među zemljama u nivou BDP u velikoj meri su uzrokovane razlikama u nivoima tehnološkog razvoja i stepenu produktivnosti. Sektori istraživanja i razvoja i inovativna aktivnost se javljaju kao ključne determinante rasta produktivnosti, a time i međunarodne konkurentnosti nacija. Međunarodna difuzija znanja je važan doprinos inovacijama u nacionalnoj državi. Različiti kanali difuzije znanja imaju različite razvojne potencijale za zemlju domaćina. Smatra se da su SDI i investicije transnacionalnih korporacija veliki potencijalni izvor novih tehnologija i znanja za zemlje domaćine. Što je više tehnologija doneseno u zemlju domaćina, veći je opseg za prelivanje tehnologija i znanja. Takvi efekti mogu biti značajni, ali oni u velikoj meri zavise od sposobnosti zemalja domaćina da prihvate i usvoje raspoložive tehnologije i znanja.

Sažetak ▼

Autor analizira uticaj heterogenosti religijsko-etničke strukture na ekonomski rast. Većina studija pokazuje da iznadprosečna nacionalnokonfesionalna diversifikacija ima negativan uticaj na privredne performanse država. Ipak, institucionalni aranžmani koji podrazumevaju značajan stepen decentralizacije mogu biti faktor relaksacije etničkih i religijskih, odnosno političkih animoziteta. Pozitivna privredna iskustva pojedinih etnički hetorogenih i institucionalno složenih zemalja pokazuju da je jedinstvena ekonomska politika moguća i da izražena nacionalna heterogenost ne mora biti negativni faktor privrednog razvoja, ako postoje održive demokratske institucije.

Sažetak ▼

Autor istražuje kako lobističke grupe, koje zastupaju korporativne interese, utiču na ishod procesa donošenja normativne regulative i kreiranja javnih politika i programa na nivou EU, te analizira načine na koje ovi uticaji deformišu pluralistički koncept mrežâ javne politike u okvirima nadnacionalnog upravljanja. Ogromna finansijska sredstva koja stoje na raspologanju multinacionalnim korporacijama omogućavaju maskiranje poslovnih interesa tzv. fasadnim organizacijama i grupama, (zlo)upotrebu nevladinih organizacija i fondacija, dovođenje u zabludu javnosti manipulisanjem podacima naučnih studija i zvaničnih statistika i sticanje insajderskog položaja u savetodavnim forumima pri Evropskoj komisiji. Autor zaključuje da uticaj korporativnih interesa na političke odlučioce na nivou EU može dugoročno da proizvede štetne efekte na demokratski legitimitet institucija Unije, pa je zbog toga neophodno uspostaviti efikasnu institucionalnu kontrolu lobističkih aktivnosti u Briselu.