Sažetak ▼

Ovaj tekst se bavi institucionalnim novinama koje su uvedene Lisabonskim ugovorom u oblast spoljne i bezbednosne politike EU. „Stubovska” struktura EU je ukinuta, ali i dalje de facto važe jednoglasnost i druge glavne odlike međuvladine procedure odlučivanja. To je glavno strukturalno ograničenje jedinstvenog i jasnog evropskog nastupa na međunarodnj sceni. Novina je neka vrsta prezidencijalizacije (personalizacije) oblasti u novim poslovima Predsednika Evropskog saveta i Visokog predstavnika Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku. Uvedene su nove procedure i strukture i u oblast Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Posebne nade eurokrate ulažu u tekući proces formiranja nove Evropske službe spoljne akcije, kao de facto nove diplomatske službe EU. Ipak, glavni paradoks lisabonskog aranžmana ostaje to što on treba da legitimiše dalju evropsku integraciju preko spoljnopolitičkog uspeha, a istovremeno je sama Evropa podeljena oko niza pitanja unutrašnje kao i spoljne politike, i to u vreme višestruke globalne finansijske i ekonomske krize.

Sažetak ▼

Kina i Evropska unija su visoko zainteresovane za razvoj međusobnih odnosa. Usaglašenim delovanjem jačaju svoj položaj u svetskim poslovima. U međusobnim odnosima koriste metode Geoekonomije. Zasnovale su „strateško partnerstvo“. Jedna u drugoj ne vide vojnu pretnju nego jednog od glavnih ekonomskih partnera. Privrede dveju strana su visoko komplementarne. „Zajednički ekonomski interesi“ imaju odlučujuće važno mesto u politici Kine i EU jedne prema drugoj. EU je najveći ekonomski partner Kine. Ona je njeno najveće izvozno tržište, najveći izvor novih tehnologija i opreme i jedan od najvećih izvora stranih ulaganja. Kina je drugi po važnosti izvor uvoza industrijskih proizvoda u EU i najbrže rastuće izvozno tržište za EU. Proširivanje EU na Istok ima i povoljnih i nepovoljnih dejstava na interese Kine. Glavni izvor trenja u odnosima Kine i EU su: visok kineski suficit u međusobnoj trgovini, visoka konkurentnost kineskih proizvoda na tržištu EU i potraga Kine za izvorima energije u delovima sveta koje zemlje Zapada, uključujući vodeće članice EU, smatraju svojim tradicionalnim „zabranima“, kao što su Bliski istok i Afrika. Kina i EU stvorile su mehanizme za rešavanje sukoba interesa u međusobnoj trgovini kroz dijalog.

Sažetak ▼

Multikulturalizam je nastavak politike jednakog poštivanja i politike priznanja. Prostor jugoistoka Evrope poznaje modele multikulturalizma kroz stoljeća provedenih u okviru Habsburške monarhije i Otomanskog carstva. Raspadom Jugoslavije, novonastale teže stvaranju jednonacionalnih država, sa potpunim brisanjem sjećanja na multikulturalnost bivše države. Te su se zemlje dodatno suočile sa problemom implementacije multikulturalizma kada je 1993. godine Evropska unija, kroz Kopenhagenške kriterije, objavila da je poštivanje manjinskih prava jedan od političkih uvjeta „pristupnih kriterija“ koje zemlje moraju poštivati u cilju priključenja Uniji, temeljeći svoje stavove na politici priznanja i poticanja etno-kulturne raznolikosti koji šire ljudske slobode, ljudska prava i razvoj demokracije. Zapadne demokracije multikulturalni oblik davanja prava manjinama poznaju kao federalni ili kvazifederalni oblik teritorijalne autonomije, ali zemlje jugoistoka Evrope ne prihvaćaju taj model, već im je prihvatljiviji model kulturne autonomije ne uključuje teritorijalnu autonomiju, ali sadrži značajan stupanj institucionalne izdvojenosti, lokalne samouprave i prava na upotrebu materinjeg jezika.

Sažetak ▼

Autorica istražuje specifičnosti regionalne države kao trećeg modela teritorijalne organizacije vlasti prevashodno u Španiji. Za razliku od unitarne i federalne, regionalna država nije široko rasprostranjen i prihvaćen koncept vertikalne organizacije iako moderna Španija i Italija predstavljaju primere dobre prakse. Imajući u vidu brojnost regionalnih identiteta i jake kulturne osobenosti u Kataloniji, Baskiji, Galiciji i drugim oblastima, autorica postavlja pitanje da li bi bilo koji drugi model teritorijalne organizacije mogao biti održiv u takvom društveno-kulturnom okruženju. Nakon perioda Frankove diktature koja je pretila da uništi kulturni i istorijski identitet španskih naroda, zahtevi za decentralizacijom postali su još izraženiji rezultirajući usvajanjem novog Ustava 1978. godine. Ovim činom postavljen je kamen temeljac moderne španske demokratije zasnovane na autonomnim zajednicama kao posebnim oblicima decentralizovane države i teritorijalne autonomije.

Sažetak ▼

Jedan od ključnih aktera u razvoju kosmetskog pitanja od raspada SFRJ su SAD. Vašington će imati ključnu ulogu i u daljem toku nalaženja rešenja kosmetskog pitanja. Pronalaženje kompromisnog rešenja zahteva identifikovanje i preispitivanje relevantnih nacionalnih interesa i spoljnopolitičkih ciljeva. Kontinuitet američkih interesa u Evropi od 1989. godine i u Srbiji od 1999. godine ukazuje da Vašington neće u doglednoj budućnosti menjati svoja tri osnovna cilja: širenje NATO saveza, konsolidacija demokratskih političkih sistema i legitimizacija humanitarnih intrevencija. Poslednji cilj ima prioritet: nezavisno Kosovo doprinosi legitimizaciji principa humanitarnih intervencija. Shodno ovome može se zaključiti da će tokom i posle septembarskog zasedanja Generalne skupštinue UN, Vašington nastojati da blokira otvaranje statusnih razgovora, a jednostranu secesiju Prištine nastaviti da brani kao sui generis slučaj. Pokretanje razgovora između Beograda i Prištine zahteva upečatljivu, ali konkretnu i sprovodivu ideju prihvatljivu svim relevantnim akterima. Okviri takve ideje su dati u zaključku ovog rada.