Sažetak ▼

Rad analizira perspektivu izgradnje zajedničkog tržišta Evropske unije u oblasti vojnog naoružanja i opreme i to sa stanovišta privrednih efekata, uspostavljanja institucionalnog okvira i unapređenja vojnih kapaciteta Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Proces stvaranja jedinstvenog tržišta roba i usluga zaobišao je vojnu industriju kao neprikosnoveno polje u nadležnosti nacionalnih vlasti zemalja članica, pa usled njene rascepkanosti EU postepeno gubi konkurentsku sposobnost na globalnom tržištu. Utoliko važan korak napred predstavlja uspostavljanje Evropskog tržišta vojnog naoružanja i opreme kao dobrovoljnog i pravno neobavezujućeg međuvladinog režima, i Kodeksa ponašanja u vojnim nabavkama kao dokumenta koji predviđa osnovna načela funkcionisanja liberalizovanih vojnih nabavki. Autori zaključuju da se uvođenjem međuvladinog režima vojnih nabavki otvara perspektiva za ostvarenje ušteda u nacionalnim budžetima, jačanje konkurentnosti vojne industrije članica EU na globalnom tržištu i za izgradnju respektabilnih vojnih kapaciteta za Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Sažetak ▼

Višedecenijska borba za prihvatljivom definicijom krivičnog dela agresije kao međunarodnog zločina praćena je mnogobrojnim problemima. Pojedine države su u definisanju agresije videle znak spasa protiv stranog mešanja u svoje unutrašnje probleme, dok su druge to smatrale ograničavajućim faktorom u ostvarivanju svojih interesa. U takvoj borbi između konsenzusa i osporavanja svaka pobeda je bila Pirova, a cena svakog kompromisa bila je visoka. Ipak, nakon međunarodne konferencije o reviziji Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, održane 2010. godine, čini nam se da je traženo rešenje na vidiku. U ovom radu autor prikazuje istorijski razvoj krivičnog dela agresije od teorijskih rasprava o agresiji do njenog inkriminisanja kao međunarodnog krivičnog dela. Kritičkom analizom normi međunarodnih dokumenata koji zabranjuju agresivne ratove, kao i presuda međunarodnih sudova donetih na osnovu istih, ukazuje se na sve prednosti i mane definisanja agresije. Na kraju rada, sumirajući zaključke, autor „predviđa budućnost“ krivičnog dela agresije, imajući na umu najnovije rezultate u teoriji i praksi međunarodnog krivičnog prava.

Sažetak ▼

Nemačka je tradicionalno pokretač evropske privrede i integracije. U ovom radu autor nastoji da njen ekonomski razvoj stavlja u evropski kontekst putem njegovog upoređenja sa dostignućima čitave grupe razvijenijih članica Evropske unije, EU-15, pre sadašnje globalne krize. Autor primenjuje metode statističke analize, kao i modele matematičke ekonomije da bi pokazao kombinirani uticaj zakonitosti mehanizma rasta, ekonomske politike i međunarodnih ekonomskih odnosa na dugoročni razvoj nemačke i evropske privrede. Razmatrajući privredni rast kao centralni problem, on istražuje faktore njegovih odstupanja od stanja ravnoteže, a takođe zakonitosti koji utiču na produktivnost i tehnički progres. Njegov glavni zaključak je da tekuća ekonomska kriza može biti prebrođena uz pomoć ekonomske politike orijentisane prema rastu, koja se zasniva na intenzifikaciji tehničkog progresa i, pre svega, njegove kreativne komponente, što bi stvorilo povoljne uslove za poboljšanje konkurentnosti.

Sažetak ▼

Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) trenutno ima 18 operacija na terenu u zemljama u tranziciji širom jugoistočne i istočne Evrope, Kavkaza i srednje Azije. Ove operacije imaju oko 3000 članova osoblja i na njih se troši 80 procenata godišnjeg budžeta OEBS-a. Efikasnost ovih operacija u obavljanju njihovih zadataka u svim fazama ciklusa sukoba zavisi od konsenzusa među velikim silama; one takođe koriste i neformalni proces odlučivanja kao dopunu konsenzusu, kako bi fleksibilno odgovorile promenama situacije. Danas su ove operacije suočene sa izazovom pomeranja u globalnom odnosu snaga i njihova budućnost zavisi od rezultata tekućeg bezbednosnog dijaloga koji se vodi u okviru OEBS-a. Taj dijalog je ujedno i prilika za zemlje u tranziciji (uključujući Srbiju) da steknu koristi od reforme operacija OEBS-a na terenu, tako što će one sada postati sposobnije da se bave stvarnim bezbednosnim problemima ovih zemalja.

Sažetak ▼

Razvoj ljudskih prava doveo je do aktuelizacije pitanja restitucije imovine oduzete pripadnicima nemačke manjine u državama istočne i jugoistočne Evrope za vreme i nakon okončanja Drugog svetskog rata. Oduzimanje imovine, usledilo je u cilju konsolidacije ratom razrušene privrede i opljačkanog i unišetnog nacionalnog bogatstva od strane nacističke Nemačke i njenih ratnih satelita. Uzimajući u obzir da su oduzimanjem imovine bile obuhvaćene razne kategorija lica, a ne samo pripadnici nemačke manjine koji su direktno ili indirektno učestvovali u okupaciji i agresorskom ratu protiv pomenutih država, pokretanje zahteva za restituciju danas u Srbiji, otvara pitanja njihove pravne i političke rehabilitacije, a potom i revizije pravno-istorijskih činjenica koje u izmenjenim društveno-političkim okolnostima nakon raspada Jugoslavije, mogu imati samo ograničene implikacije na međunarodnopravnom planu, uključujući i efekte u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Sažetak ▼

Povećanje spoljnog zaduživanja je bio glavni pokretač privrednog rasta u Srbiji poslednjih godina. Istovremeno, sa privrednim rastom srpska privreda je postala opterećena spoljnotrgovinskim deficitom i problemima u otplati duga. Kao rezultat rastućeg zaduživanja spoljni dug je na kraju 2009. godine iznosio 22,7 mlrd evra. Srbija je bila oštro pogođena Svetskom ekonomskom krizom tako da je u uslovima pada privredne aktivnosti, priliva doznaka građana iz inostranstva i stranih direktnih investicija došlo do problema u servisiranju spoljnog duga. Zato je bila prinuđena da početkom 2009. godine dogovori standby aranžman sa MMF, za jačanje deviznih rezervi i podršku strukturnim reformama. Inače, Srbija konstruktivno i aktivno sarađuje sa najvažnijim međunarodnim finansijskim institucijama, koje imaju važnu ulogu u razvoju srpske privrede i u procesu ispunjavanja uslova za članstvo u EU.