Sažetak ▼

Revolucija koju je šezdesetih godina prošlog veka doneo biheviorizam, i koja je u potpunosti prožela društvene nauke, posebno u oblasti političkih nauka i sociologije, dovela je do nezainteresovanosti za proučavanje institucija i njihove strukture. Osamdesetih godina javio se, pak, novi pokret u društvenim naukama, pokret koji je ukazao na značaj centralnosti institucionalne analize u proučavanju politike i društva, i obnovio izučavanje institucija kao ključne varijable. Nazvan Novi institucionalizam, ovaj pokret u velikoj meri uticao je na usmerenje istraživanja u političkim naukama i sociologiji. Nažalost, mnogi teoretičari i praktičari međunarodnih odnosa su ignorisali Novi institucionalizam, iako je on došao do novih saznanja i proizveo koristan skup metoda koji bi u svakom smislu mogli biti od značaja za teoriju međunarodnih odnosa.

Sažetak ▼

Resursi pijaće vode predstavljaju obnovljiv ali ograničen prirodni resurs koji je neravnomerno raspoređen na Planeti. Nagli razvoj ljudskog društva, pogotovo od početka prošlog veka, imao je za posledicu uvećanu potrošnju vode u poljoprivredi, industriji i u urbanim sredinama. Zagađenje životne sredine, nus produktima čovekovog rada i klimatske promene, koje su izražene u poslednjim decenijama, dovele su do toga da voda postane deficitaran resurs na globalnom nivou. Težnja da se ostvari dominacija nad oskudnim resursima pijaće vode, pogotovo u aridnim i subaridnim regionima, imalo je za posledicu uvećan broj međunarodnih sporova, koji su se u određenom broju slučajeva rešavali nametanjem posebnih uslova, diktiranih od strane ekonomski razvijenih i moćnijih država u sporu. U radu je posebno naglašeno stanje resursa pijaće vode u svetu, razvoju međunarodnog vodnog prava u rešavanju međunarodnih sporova i predstavljeni su najznačajniji primeri korišćenja hegemonije u rešavanju sporova.

Sažetak ▼

Klimatske promene dovele su do otapanja leda u Arktičkom okeanu i time proizvele nove okolnosti u regionu. Pored otvaranja pristupa hidrokarbonskim depozitima kojima arktički region obiluje, otvoren je pristup i novim transportnim mogućnostima, jer u letnjim mesecima pomenuti region postaje skoro u potpunosti prohodan, čime su relacije između Amerike i Azije znatno skraćene. To je privuklo pažnju ne samo država čije obale izlaze na Arktički okean, već i ostalih država, posebno velikih izvoznica robe široke potrošnje i ostalih rôba, poput Kine i Japana. Ovaj rad analizira poziciju Kine u odnosu na ostale države zainteresovane za eksploataciju arktičkog regiona, sa fokusom na transport. Posebna pažnja usmerena je na strategijska opredeljenja kineskog menadžmenta, tj. analizu strategijskog pristupa kineskih upravljačkih struktura, ali i stavova međunarodne i posebno kineske akademske javnosti kada su u pitanju političko-ekonomske implikacije uključenja Kine u „arktičku trku“.

Sažetak ▼

U ovoj analizi autorka je pokušala da ustanovi vezu, sličnosti i razlike između izražavanja terorističkih organizacija na internetu i u konvencionalnim medijima. Posebno je značajno da internet teroristi koriste kao oružje, kao način komunikacije među aktivistima i kao konvencionalni medij. U članku je analiziran samo treći način – korišćenje interneta kao konvencionalnog medija.

Sažetak ▼

Analizirajući pravne tekstove i sudsku praksu autor je u ovom ogledu pokušao da ustanovi kako se pravo na ekološku informaciju može koristiti kao tehnika zaštite životne sredine, imajući u vidu mnoge mogućnosti koje odredbe ovog prava daju celokupnom ljudskom društvu. I pored očiglednih preimućstava, izuzeci od opšteg pravila o slobodnom pristupu informacijama su definisani veoma široko, i budući brojni, otvaraju vrata javnim vlastima da ih zloupotrebe i time ponište svaki pozitivni efekat ovog prava. Stoga, pristup pravdi je nezamenljivo komplementarno pravo pristupu informacijama. Ono služi kao lek za pomenute zloupotrebe. Situacija u pravnom sistemu Republike Srbije ne daje dovoljno uvida u efektivnost upotrebe ovog prava u svrhu zaštite životne sredine, ali važno je da osnovni pravni dokumenti koji se odnose na pristup informacijama o životnoj sredini čine dobru osnovu na kojoj bi se u budućnosti mogao stvoriti efektivan sistem zaštite.