Sažetak ▼

U članku autor govori o projekcijama ruske politike posle povratka Vladimira Putina u Kremlj 2012. Pažnja je usmerena na pitanja bezbednosne i spoljne politike. Autor ih razmatra zajedno sa pitanjima vezanim za unutrašnju politiku. U delu članka se istražuje kako predloženo povećanje sredstava za vojne potrebe utiče na rusko društvo, državnu politiku u celini, kao i na druga relevantna pitanja. Autor insistira na tome da povećanje/smanjenje temperature na relaciji SAD-Rusija i Rusija-EU teško da može da bude samo briga Rusije.

Sažetak ▼

Tekst se bavi razmatranjem odnosa između istine i krivičnog postupka uopšte, sa posebnim naglaskom na suđenja za ratne zločine i njihove posledice za osetljive procese konsolidacije narušenih kolektivnih identiteta u post-konfliktnim državama. Autori dovode u pitanje ideju da je krivični postupak isključivo traganje za istinom, i razvijaju filozofsku argumentaciju kojom pokazuju da se konkretno krivično suđenje rukovodi modelom koji autori nazivaju “kvazi-epistemološkim igrama”, a ne modelom „epistemološkog motora”. Svrha suđenja je kvazi-epistemološka zbog toga što model „epistemološkog motora” podrazumeva da se suđenjem pre svega traga za istinom, što gotovo nikada nije slučaj kada je reč osuđenima za ratne zločine. U tekstu se argumentiše da dok, s jedne strane, krivično suđenje rado i prirodno inkorporira istinu o događajima ako ju je moguće otkriti,ono može biti vredno i procesno validno bez obzira na to da li je celovita istina u njemu otkrivena.

Sažetak ▼

U radu se analizira domet bezbednosnih integracija na postsovjetskom prostoru i njihov uticaj na bezbednost šireg evroazijskog regiona, kao i Balkana i Srbije. U tom smislu autori ukazuju na glavne organizacione aspekte bezbednosne saradnje na evroazijskom prostoru koje su, u prvom redu, proizvod autohtonih inicijativa država regiona i u okviru kojih se planiraju ili razvijaju konkretne zajedničke snage. Na tom planu najznačajniji rezultati postignuti su u okviru Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), nastale na temelju inicijative Rusije i dela bivših sovjetskih republika, kao i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koja se temelji na rusko-kineskoj inicijativi. Poseban akcenat u radu stavljen je na bezbednosne aspekte delovanja navedenih organizacija i njihov uticaj na Srbiju i region Balkana, pre svega, sa stanovišta energetske bezbednosti

Sažetak ▼

Razvoj međunarodne trgovine u svetskim razmerama, u uslovima globalizacije, više nego ikad u ekonomskoj istoriji, naglašava problematiku konkurentnosti zemalja i preduzeća u spoljnoj trgovini. Sa podizanjem stepena liberalizacije spoljne trgovine u svetskim razmerama, konkurentnost predstavlja veoma važan faktor od koga zavise rezultati u toj trgovini i, adekvatno tome, ostvarivanjе razvojnih i stabilizacionih ciljeva privrede. Konkurentnost u međunarodnoj trgovini je složena kategorija na koju utiču faktori ekonomske i neekonomske prirode. Balkanske zemlje, pojedinačno i zajedno, kroz različite oblike regionalnog ekonomskog povezivanja i ekonomske saradnje, nastoje da svojoj konkurentnosti u spoljnoj trgovini pristupe na način koji će im obezbediti viši nivo te konkurentnosti. Aktivnosti te vrste i tog sadržaja treba da izmene njihov relativno nepovoljan položaj u međunarodnoj trgovini i poboljšaju stanje u njihovom spoljnotrgovinskom i platnom bilansu. U nastojanjima da što brže i efikasnije reše problem konkurentnosti u spoljnoj trgovini, balkanske zemlje se susreću sa brojnim problemima ekonomske i neekonomske prirode koji stoje na putu dostizanju konačnog cilja.

Sažetak ▼

Autor ovog rada analizira regulativu instituta odgovornosti za nesavesno vođenje pregovora u normativnim aktima pojedinih zemalja EU i Balkana. Predmet analize su i pravila ponašanja strana tokom pregovora koja su stvarana kroz sudsku praksu i teoriju Švajcarske, Nemačke, Francuske i Mađarske. Analizom su obuhvaćena i pravila najznačajnijih međunarodnih sekundarnih izvora ugovornog prava: Principima evropskog ugovornog prava (PECL) i Zajedničkog pojmovnog okvira (DCFR). Zbog posebne uloge u regulisanju predugovornih odnosa u radu je posvećena značajna pažnja načelu savesnosti i poštenja.