Sažetak ▼

Zasnovano na podacima o inflatornim predviđanjima koje tromesečno dostavlja Nacionalna banka Rumunije intervali predviđanja su određeni korišćenjem metoda istorijskih grešaka u predviđanju. Intervali predviđanja su određeni uzimajući u obzir činjenicu da se serije grešaka u predviđanju u proseku kreću od nule do standardnog odstupanja koje je jednako korenu srednje kvadratne greške (RMSE – root mean squared error), a što odgovara istorijskim greškama u predviđanju. Autorka je uvela kao meru ekonomskog stanja indikator – relativno odstupanje pojave u odnosu na određeni period naspram odstupanja u odnosu na ceo vremenski vidokrug. Što se tiče Rumunije, kada stope inflacije prate autoregresivni model (AR (1) autorka je poboljšala tehniku određivanja intervala predviđanja uzimajući u obzir stanje u ekonomiji za svaki period za koji postoje podaci. Ona zaključuje da je neophodno odrediti intervale predviđanja kako bi se utvrdila mera neizvesnosti predviđanja.

Sažetak ▼

Odsustvo opštih međunarodnopravnih pravila i nespremnost država da odstupe od postojećih partikularnih pravila o sukcesiji, u prošlosti je često dovodilo do izuzetnih poteškoća u analizi nasleđivanja ugovornih prava i obaveza. Kao potpuno nedovršen sistem da bi se njime regulisali svi problemi nastali izmenom državnog suvereniteta, međunarodno pravo sukcesije vremenom je ispoljilo tendenciju „prilagođavanja” kodifikovanih pravila faktičkoj situaciji. Savremeni primeri disolucije Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke i SFR Jugoslavije, sticanja nezavisnosti baltičkih država i ujedinjenja dve Nemačke, upravo prikazuje takvo jedno stanje. Otuda, aktuelna studija polazi od pretpostavke da praksu valja podrediti pre svega, pravilima međunarodnog prava sadržanim u Bečkoj konvenciji o sukcesiji u odnosu na međunarodne ugovore iz 1978. godine, koja zbog svoje dispozitivne prirode omogućava državama i određena odstupanja kroz primenu sporazumnih rešenja.

Sažetak ▼

Osnovno pitanje međunarodnog prava oružanih sukoba jeste pitanje načela vojne potrebe u međunarodnom pravu oružanih sukoba, tj. u međunarodnom humanitarnom pravu. Vojnu potrebu treba posmatrati kao dozvoljeno odstupanje od poštovanja pravila ratnog prava. Krajnost ovakvog shvatanja je dovela do pojave teorije vojne potrebe. Četiri ženevske konvencije iz 1949. godine obilato uzimaju u obzir vojnu potrebu. Pravila međunarodnog prava predstavljaju kompromis između želje za uređenjem pravila ratovanja i potrebe da se osiguraju sva potrebna sredstva koja mogu da dovedu do pobede. Sve četiri ženevske konvencije iz 1949. godine predviđaju vojnu potrebu kao odstupanje od načela humanosti. Postavljena pravila o vojnoj potrebi u ženevskom pravu daju konvencijama ulogu korektivnog faktora u pravu oružanih sukoba. U Ženevskim konvencijama postoji određen stepen terminološke konfuzije, gde se pojmu vojne potrebe sasvim nepotrebno dodeljuju brojni sinonimi. To je zato što se međunarodno pravo oružanih sukoba i pojavilo kao normativno uređenje srazmernosti izmeću vojne potrebe i opštih humanih načela i principa.

Sažetak ▼

Rad predstavlja pokušaj da se identifikuju osnovne karakteristike i promene u tokovima evropskih migracija u poslednje dve decenije i da se ukaže na njihove eventualne implikacije po promene u podršci ekstremnoj desnici u zemljama Zapadne Evrope. Analiza pokazuje da je gotovo nemoguće generalizovati obeležja migracionih tokova i njihove efekte, jer se opšta slika razlikuje od zemlje do zemlje u pogledu broja stranog stanovništva i njegovog učešća u ukupnom broju stanovnika članica EU koje su pretežno zemlje useljenja, neto stope imigracije i broja zahteva za azil. Mada runde proširenja EU iz 2004. i 2007. nisu pokrenule masovne migracije unutar Unije, politički diskurs radikalne desnice usredsređen je upravo na pitanje imigracione politike. Autori ukazuju da se postepeno stvara socijalni ambijent koji može da motiviše deo pristalica ekstremne desnice na nasilje i da na duži rok oslabi konsenzualne mehanizme multikulturnih društava Zapadne Evrope.

Sažetak ▼

Autor na početku rada daje konkretizaciju termina geopolitika, sukob i objašnjenje geografskog termina Rog Afrike. U daljim razmatranjima izvršena je karakteristika i klasifikacija sukoba između afričkih zemalja. Rad obuhvata i analizu geopolitičkih karakteristika Roga Afrike, i daje kratku sintezu država na ovom prostoru. U radu se dalje objašnjavaju se uzajamne veze i karakter sukoba između Etiopije i Eritreje, zatim, sadašnje vojno prisustvo na Rogu Afrike i značaj moreuza Bab-el-Mandeb. Autor analizira energetsku povezanost Roga Afrike i Bliskog istoka, regionalne i interregionalne uticaje na države Roga Afrike i daje zaključna razmatranja.