Sažetak ▼

U ovom radu autori uporedno analiziraju zamrznute sukobe na području OEBS, sa ciljem da utvrde specifičnosti puta za njihovo rešavanje. Naglasak je na postsovjetskim sukobima, dok se Kosovo i Kipar obrađuju kao pomoćni slučajevi. Za definiciju zamrznutog sukoba presudan je nesklad između pravnog i faktičkog stanja u pogledu teritorijalnih promena koje su nastupile kao posledica oružanog sukoba. Otuda je međunarodno–pravni aspekt ujedno i najvažniji u razmatranju mogućnosti za rešavanje ovih sukoba. Ostali u radu analizirani aspekti su: bezbednosni, energetski, ekonomski i demokratski. Zaključak koji se nameće kao zajednički u analizi svakog od ovih aspekata je da su SAD i Rusija ključni akteri koji utiču na rešavanje pomenutih zamrznutih sukoba, te da će u odsustvu njihove saglasnosti ovi dugoročno ostati zamrznuti.

Sažetak ▼

Rad je posvećen objašnjenju osnovnih karakteristika, tendencija i perspektiva odnosa u trouglu SAD–EU–Rusija i njihovom značaju i uticaju na širi međunarodni kontekst. Autorka objašnjava okolnosti i probleme sa kojima se u međusobnoj saradnji suočavaju SAD, EU i Rusija, kao i uticaj ove strateški važne saradnje na ukupne međunarodne odnose. Autor ukazuje na činjenicu da pored mnogobrojnih zajedničkih interesa, postoje i značajne razlike i protivrečnosti kako u međunarodnim pozicijama, tako i u neposrednim i dugoročnim ciljevima SAD, EU i Rusije. Ističe se da će efikasna borba sa nizom novih pretnji i izazova u svetu, u krajnjoj liniji, zahtevati restrukturiranje odnosa EU i NATO-a, kao i razvoj konkretnije strategije za saradnju SAD-a, EU i Rusije. Pri tome bi, kako se navodi, EU trebalo da igra značajniju ulogu nego do sada. Autor zaključuje da postoji više neiskorišćenih mogućnosti za saradnju između SAD–EU–Rusija, te da će uticaj Unije u svetu zavisiti i od njene spremnosti i sposobnosti da doprinese rešavanju međunarodnih bezbednosnih problema.

Sažetak ▼

Теžnjа lјudi dа оsvоје prоstоr niје bilа sаmо оdrаz njihоvе nаmеrе dа zаgоspоdаrе njime, vеć i dа gа iskоristе zа zаsnivаnjе višеstrukih оdnоsа. Оd XVII stоlеćа, оsvојеn prоstоr је služiо zа rаzvој mnоgih fоrmi kаpitаlа kоје su dоvеlе dо sаdаšnjih fоrmi glоbаlizаciје. Pеriоd kоlоniјаlnih оsvајаnjа је prеdstаvlјао pоkušај dа sе оgrоmаn prоstоr pоvеžе u јеdnu cеlinu. Rеzultаt tоg pоkušаја је prоcеs glоbаlizаciје kојi i dаlје trаје. Nаkоn Drugоg svеtskоg rаtа, prоcеs glоbаlizаciје је оbеlеžеn stvаrаnjеm svеtskоg društvа u kоmе Srbiја trеbа dа igrа kоnstruktivnu ulоgu. Sаžimаnjе prоstоr-vrеmе i pеriоd pоstmоdеrnizmа trаžе kоntrоlu uprаvlјаnjа kаpitаlоm nа dаlјinu. Svеtskа еkоnоmskа krizа pоdržаvа prоcеs glоbаlizаciје u prаvcu mеđusоbnе sоlidаrnоsti.

Sažetak ▼

Osnovna teza od koje autor polazi u radu jeste da je Strategija održivog razvoja Evropske unije jedan od osnovnih dugoročnih instrumenata smanjenja energetske zavisnosti Evropske unije. U radu se daje prikaz ukupne potrošnje i proizvodnje energenata u Evropskoj uniji i njene energetske zavisnosti od uvoza prevashodno nafte i gasa. U želji da izađe u susret potrebama održivog razvoja, Evropska unija teži da smanji potrošnju sirove nafte, prirodnog gasa i čvrstih goriva, a da ujedno pospeši proizvodnju i potrošnju obnovljive energije, što bi dugoročno posmatrano doprinelo smanjenju uvoza fosilnih goriva i povećanju energetske efikasnosti. Uprkos brojnim merama u cilju ostvarenja održivog razvoja, sirova nafta i prirodni gas ostaju najznačajniji energenti u Evropskoj uniji, dok se njena ukupna energetska zavisnost povećala u proteklih deset godina.

Sažetak ▼

Razvoj međunarodne trgovine koji se odigrao posle Drugog svetskog rata bio je impresivan. Ali, mali broj zemalja u razvoju uspeo je da ostvari koristi u ovom procesu i da razvije svoje privrede, kao i da smanji stepen siromaštva. Pod okriljem Svetske trgovinske organizacije razvijen je program pomoći za razvoj međunarodne trgovine, koji je deo Zvanične pomoći za razvoj fokusirane na trgovinu. Izgradnja trgovinskog kapaciteta, kao i transportne infrastrukture u mnogim zemljama u razvoju jeste odlučujući uslov koji ove zemlje moraju da ispune kako bi mogle koristiti međunarodnu trgovinu kao pokretačku mašinu privrednog rasta. Cilj ovog rada je da opiše značaj pomoći za razvoj međunarodne trgovine, ali i ukaže značaj koordinacije ovog multilateralnog programa, sa inicijativama pomoći na bilateralnom i regionalnom nivou.