Sažetak ▼

U poslednjih nekoliko godina nemačka spoljna politika se nalazi u fazi velikih iskušenja i stalnih preispitivanja. Ključna uloga Nemačke u rešavanju teške ekonomske i finansijske krize u EU, razvijanje tešnje ekonomske saradnje sa Rusijom i drugim narastajućim svetskim ekonomskim silama, uzdržavanje u Savetu bezbednosti UN prilikom donošenja odluke o upotrebi sile u Libije kao i dominatan stav prema krizama u Grčkoj i na Kosovu , govore o želji Nemačke da vodi nešto samostalniju spoljnu politiku u odnosu na njene ključne saveznike. Ipak, ona i pored svoje velike ekonomske snage nije uspela da postane globalna politička sila. Štaviše, da bi zaštitila i dalje razvijala svoje trgovinske i ekonomske interese Nemačka mora ostati u okvirima EU i NATO. Već dugi niz godina Nemačka je jedan od najvažnijih ekonomskih i političkih partnera Srbije. Ipak, s obzirom da je realno očekivati da će se Nemačka i u budućnosti više okretati saradnji sa rastućim svetskim ekonomskim silama, Zapadni Balkan i Srbija neće biti u fokusu njenog interesovanja. U tom kontekstu za Srbiju bi bilo značajno i korisno da se usmeri na saradnju sa njenim moćnim pokrajinama gde interes za saradnju postoji. I u buduće, glavna prepreka toj sradnji biće različito vidjenje Kosovskog problema.

Sažetak ▼

Najveći deo hrišćanskog sveta danas je zahvaćen slabljenjem poštovanja pravila religijske prakse. Potpuno je suprotna situacija u zemljama dominantno pravoslavne tradicije. Posle rušenja komunizma došlo je do oživljavanja svih sloboda, pa i verskih. Tako je došlo do obnove pravoslavlja. To se posebno odrazilo na uticaj pravoslavne crkve na društvo. Tako danas npr. ruska i srpska pravoslavna crkva predstavljaju najpoštovanije institucije u Rusiji i Srbiji. Imajući u vidu slabljenje zapadnog hrišćanstva, obnova pravoslavne crkve predstavlja nadu za hrišćane da se i zapadno hrišćanstvo može obnoviti. Stoga značajne hrišćanske denominacije pokazuju veliki interese za uključivanje pravoslavnih u opšti hrišćanski projekat. To se posebno vidi u spoljnoj politici rimokatoličke crkve. Rimokatolička crkva uporno pokušava da obnovi odnose sa pravoslavnim crkvama. U tom smislu najvažnije crkve predstavljaju ruska i srpska. Uspostavljanje odnosa sa ove dve crkve ima veliki značaj za Vatikan ali predstavlja i veliki izazov.

Sažetak ▼

Nakon što je Savet bezbednosti internacionalizovao područje Kosova i Metohije 10. juna 1999. godine, usvojen je Ustavni okvir za privremenu samoupravu, kojim je definisan status južne srpske pokrajine kao nedeljive teritorijalne celine i „entiteta pod privremenom međunarodnom upravom. Ustavnim okvirom regulisan je značajan prenos državnih nadležnosti na privremene organe samouprave kroz koje je narod Kosova i Metohije trebalo da „uživa suštinsku autonomiju u okrivu SR Jugoslavije”. Institucionalni pomaci međutim, nisu doveli do željenih rezultata na planu izgradnje zajedničkog demokratskog društva, već naprotiv, do urušavanja jugoslovenskog, pa potom i srpskog suvereniteta i do derogacije dotadašnjeg zakonodavnog sistema. Vremenom je takvo stanje doprinelo jednostranom proglašenju nezavisnosti tzv. Republike Kosova 17. februara 2008. godine. Analiza aktivnosti preduzetih na planu rešavanja kosovskog pitanja nakon jednostranog proglašavanja nezavisnosti upućuje na zaključak da bi pravedno statusno rešenje za srpsku pokrajinu trebalo tražiti pre svega, unutar mirovnog i bezbednosnog sistema Ujedinjenih nacija.

Sažetak ▼

Ovaj rad analizira međunarodne tokove i efekte jednog od oblika investicionog kapitala u slučaju Kine. Pored toga što predstavljaju uvoz inostrane štednje kao izvora investicionog kapitala, strane direktne investicije se, s pravom, smatraju jednim od potencijalno najznačajnijih faktora ekonomskog rasta i međunarodnog transfera tehnologije i znanja. Empirijska istraživanja su potvrdila takav njihov potencijal, ali stepen njegovog iskorišćenja zavisi od apsorpcionog kapaciteta zemlje domaćina.Kina je imala najviše stope ekonomskog rasta u poslednjoj deceniji, a njihov odgovor na izazove globalne ekonomske krize je bio najuspešniji. Takođe, Kina je najveće investiciono područje u svetu, a priliv stranih direktnih investicija izuzetno značajan, što je rezultat privlačnosti same kineske privrede i mera za privlačenje stranih investicija. Kinesko iskustvo sa efektima prisustva stranih direktnih investicija je višestruko, kako pozitivno tako i negativno, i izuzetno korisno za ostale zemlje. Na drugoj strani, kineske investicije u inostranstvu beleže brz tempo rasta, iako su još uvek malog obima u poređenju sa najrazvijenijim zemljama, i vezane su za tokove trgovine.

Sažetak ▼

Iako međunarodne organizacije, kao subjekti međunarodnog prava, imaju obavezu da poštuju osnovna ljudska prava u svom delovanju, veoma mali broj organizacija su ugovornice međunarodnih instrumenata za zaštitu ljudskih prava, za razliku od članica organizacija koje su ugovornice mnogih. Kako međunarodne organizacije preduzimaju sve više aktivnosti koje za posledicu mogu imati, i često imaju, kršenje ljudskih prava, postaje očigledan problem pitanje kom forumu mogu žrtve da se obrate radi utvrđivanja odgovornosti međunarodne organizacije. Evropski sud za ljudska prava i Evropski sud pravde su kroz svoju praksu razvili mogućnost indirektne kontrole akata međunarodnih organizacija, preko kontrole akata članica koji proističu iz obaveza iz članstva u tim organizacijama. Rad polazi od pretpostavke da je takva kontrola delotvorna i da popunjava prazninu u međunarodnom sistemu utvrđivanja odgovornosti za kršenja ljudskih prava aktima međunarodnih organizacija, u kojem je odgovornost za kršenja ljudskih prava i dalje, suštinski, odgovornost država.