Sažetak ▼

Cilj ovog rada je da ukaže na veliku društvenu opasnost koja proizilazi iz nekontrolisanog prometa naoružanja i vojne opreme. Veliki broj terorističkih napada u svetu pokazuje da nekontrolisana trgovina oružjem predstavlja sve veći problem za međunarodnu bezbednost. U težnji da se ono zaštiti, problem nekontrolisanog prometa naoružanja i vojne opreme, koji danas predstavlja veliki međunarodni posao, treba sagledati sa više aspekata. U tom cilju je, nakon pojmovnog određenja oružja, njegove proizvodnje i prodaje, prikazan jedan od načina na koji vodeće kompanije vojnoindustrijskog kompleksa obezbeđuju sebi tržište za prodaju naoružanja i vojne opreme i tako stvaraju uslove koji doprinose širenju svojih vojnih kompanija. S obzirom da su najveći svetski izvoznici naoružanja i vojne opreme Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina, dat je kraći istorijski prikaz njihove trgovine oružjem. U radu je potom, a imajući u vidu činjenicu da se količina naoružanja u svetu verovatno neće smanjivati, ukazano na neophodnost država da pronađu način putem kojeg će kontrolisati kretanje naoružanja u svetu kako ne bi dospelo u ruke terorista.

Sažetak ▼

Pojavljivanje i produbljivanje globalne ekonomske krize ogleda se u velikom delu, na funkcionisanje međunarodnih finansijskih institucija i njihove trenutne strukture. Dugoročna finansijska kriza stavlja zahteve za odlučujuće reformske poteze u funkcionisanju i strukturi MMF-a, Svetske banke i drugih globalnih i regionalnih finansijskih institucija. To znači da su, do sada, rezultati njihove politike neadekvatne i da je njihova uloga predmet kritičke opservacije, a u cilju pronalaženja efikasnog funkcionisanja finansijskih tržišta. Kriza je nametnula potrebu za reformom međunarodnih finansijskih institucija i novu globalnu finansijsku arhitekturu. Promene u strukturi i njihovom funkcionisanju treba da dovedu do globalne ekonomske stabilnosti. Članovi evro zone su suočeni sa novim stavom prema međunarodnim finansijskim institucijama, posebno prema Međunarodnom monetarnom fondu. Proklamovane Misije Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke su jasno razdvojene u teoriji, ali sa vremenom njihove aktivnosti su postale sve više isprepletane, tako da često podrazumevaju zajedničko ime – međunarodne finansijske institucije.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada je jedan specifičan problem iz oblasti korporativnog upravljanja (banking management)–problematika pranja novca i odgovornost finansijskih institucija. Naime, početkom ovog veka svedoci smo uvećanja obima pranja novca na globalnom nivou. Velika sredstva koja se zarađuju pranjem novca urušavaju temeljna načela ekonomske aktivnosti. Takođe, pranje novca je izuzetna pretnja integritetu finansijskih institucija i onemogućava uspešno upravljanje istim. Osnovu problema predstavljaju siva ekonomija, ofšor (offshore) zemlje i njihove finansijske institucije, korupcija i alternativni sistemi slanja novca, pa se zbog toga naglašava njihov značaj. Sve ove aktivnosti dovode do generalne zloupotrebe finansijskih sistema. Razmotrena je povezanost pranja novca i finansiranja terorizma. Potrebe za finansiranjem terorista mogu se svrstati u direktne troškove povezane samim pojedinim operacijama i u šire organizacione troškove za razvoj i održavanje insfrastrukture za organizacionu podršku i promovisanje ideologije određene terorističke organizacije. Pranje novca može biti upotrebljeno za obe oblasti terorističkih aktivnosti. Dati su i primeri zloupotreba od strane banaka koje su optužene za ove kriminalne radnje.

Sažetak ▼

U radu se ukazuje na izvesne metodološke i terminološke dileme u istraživanju mesta i uloge koju pojedina pitanja u oblasti životne sredine imaju u spoljnoj politici, kao i na povezanost pitanja životne sredine sa drugim relevantnim pitanjima. Na osnovu rešenja sadržanih u strateškim dokumentima i relevantnim izvorima prava analiziraju se činioci koji određuju mesto i ulogu životne sredine u spoljnoj politici: stanje životne sredine, ciljevi politike Republike Srbije (RS) u oblasti životne sredine, nadležnost za obavljanje poslova u oblasti životne sredine, nadležnost i način organizacije spoljnih poslova, perspektive članstva RS u Evropskoj uniji (EU), globalni i regionalni izazovi u oblasti životne sredine, mesto međunarodne saradnje u propisima u oblasti životne sredine, članstvo u međunarodnim organizacijama u oblasti životne sredine, status RS u međunarodnim ugovorima u oblasti životne sredine, itd. U drugom delu rada se ukazuje na mogućnosti jačanja uloge životne sredine, kao predmeta saradnje, u ostvarivanju određenih ciljeva u spoljnoj politici Republike Srbije.

Sažetak ▼

Autor analizira ključne osobine levičarskog terorizma kroz prizmu terorističke organizacije Crvene brigade, nastale krajem 60-ih godina prošlog veka u Italiji. Kompleksna situacija u ovoj državi posle Drugog svetskog rata i promene u međunarodnim odnosima uslovile su pojavu ove terorističke organizacije. Crvene brigade su težile potpunoj transformaciji italijanskog društva u skladu sa ideologijom marksizma-lenjinizma. Ova teroristička organizacija realizovala je mnoge terorističke aktivnosti, a najčešće mete su bili krupni kapitalisti i politički zvaničnici. Zapadna Nemačka je posle Drugog svetskog rata imala iste probleme kao Italija, što je podstaklo formiranje terorističke organizacije Frakcija crvene armije u ovoj zemlji. Ova organizacija bazirala je svoje delovanje na ideološkim principima i težila istim ciljevima kao Crvene brigade, pa je između njih uspostavljena bliska saradnja. Obe organizacije ostvarile su saradnju sa drugim sličnim terorističkim organizacijama širom sveta. Po okončanju hladnog rata delovanje ovih organizacija je oslabilo, pa su vremenom nestale. U međuvremenu su se pojavile radikalne islamističke terorističke organizacije koje svoje delovanje baziraju na religijskim osnovama. Ipak, između ovih i levičarskih terorističkih organizacija postoje sličnosti i razlike.