Sažetak ▼

U članku je reč o problemu demografskog starenja u Rusiji, nekim predviđanjima o mogućnostima suštinskih revolucionarnih promena i nedavnim protestnim aktivnostima mladih. Autor razmatra rezultate studije koje je nedavno sprovelo Odeljenje za studije elite Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka. Podaci ovog pregleda i lična zapažanja autora potrvrđuju mišljenje da u savremenoj Rusiji ne postoje osnove za suštinske promene, a da se učešće dela mladih na protesnim mitinzima u zimu 2012/2013 u prestonici i velikim gradovima svelo na slogan „Za poštene izbore!“. Pitanje nasilja mladih nije detaljnije razmatrano.

Sažetak ▼

Kršenje pravila međunarodnog humanitarnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba dovodi do potrebe da se prema učiniocima najtežih međunarodnih krivičnih dela u sudskom postupku primene određene vrste i mere krivičnih sankcija. I međunarodno i nacionalno krivično pravo na bazi relevantnih izvora prava propisuju različite vrste krivičnih sankcija. Za primenu krivičnih sankcija je neophodno da se prethodno utvrdi postojanje obeležja bića nekog od međunarodnih krivičnih dela i krivica na strani punoletnih učinilaca ovih dela o čijim karakteristikama govori ovaj rad.

Sažetak ▼

Iz dosadašnjeg iskustva većine država stiče se zaključak da je neophodno sprovoditi pažljivo i detaljno isplaniranu spoljnotrgovinsku politiku zasnovanu na visokom stepenu liberalizacije uz doziranu kontrolu vlade. Ovakav vid spoljnotrgovinske politike sprovodi, kako Srbija, tako i Evropska unija, koja od 1957. godine, ima ustanovljenu zajedničku spoljnotrgovinsku politiku (Common Trade Policy – CTP). Imajući u vidu da je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, te da teži da postane punopravna članica Evropske unije, jasno je da u predviđenom periodu, njena spoljnotrgovinska politika mora biti usklađena sa evropskom. Ovo i nije tako jednostavan zadatak, jer Srbija paralelno sa procesom pristupanja Evropskoj uniji, vodi pregovore o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a ova dva procesa su isprepletana i direktno povezana. U radu se analizira proces pristupanja Evropskoj uniji i uticaj koji ovaj proces ima na spoljnotrgovinsku politiku i buduće spoljnotrgovinske odnose Republike Srbije sa dosadašnjim najznačajnijim partnerima.

Sažetak ▼

U ovom radu autor analizira dosadašnji tok dijaloga između vlasti u Beogradu i Prištini, a nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova 2008. godine. On u tom smislu ukazuje na razvoj i domete tehničkog i političkog dijaloga između Beograda i Prištine od 2011. godine i sve do sada postignute dogovore (sloboda kretanja, lična dokumenta, carine, katastar, međusobno priznavanje diploma, Integrisano upravljanje granicom i predstavljanje Kosova u međudržavnim forumima za saradnju u regionu Jugoistočne Evrope), sa posebnim osvrtom na „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ (Brisel, 19. april 2013) i formiranje Zajednice većinski srpskih opština na Kosovu. Autor zaključuje da dijalog između vlasti u Beogradu i Prištini predstavlja najznačajniji uspeh Evropske unije u okviru mehanizma Zajedničke spoljne i bezbednosne politike. On, na kraju, daje i određena predviđanja u kojem će pravcu ići dalji tok dijaloga između Beograda i Prištine i ujedno ukazuje na njegove potencijalne osetljive tačke (zaštita etničkih manjina, položaj Srpske pravoslavne crkve i vlasničkopravni odnosi na Kosovu).

Sažetak ▼

Rad analizira da li su i u kojoj meri ostvareni osnovni ciljevi međunarodne vojne misije u Avganistanu predvođene NATO. Autori su ostvarenje ciljeva sagledali kroz perspektivu uspostavljanja političkih institucija i delotvornog sprovođenja javnih politika, izgradnje vojnih, policijskih i drugih institucionalnih kapaciteta sa bezbednosnim nadležnostima i stvaranja okruženja bezbednog za normalan život stanovništva i privredni razvoj Avganistana. Tekst naglašava i geopolitički i geostrategijski značaj Avganistana kao zemlje Srednjeg istoka u širem kontekstu spoljne politike SAD. U istraživanju je primenjen dinamički pristup, pa su procesi i fenomeni praćeni u vremenskom okviru od poslednjih deset godina. Autori zaključuju da međunarodna vojna i civilna misija nisu uspele da u potpunosti ostvare političke ciljeve, dok su bezbednosni ciljevi ostvareni samo u manjoj meri.