Sažetak ▼

Kineske investicije u inostranstvu su beležile visoke stope rasta u poslednjoj deceniji, ali njihov obim je još uvek u poređenju sa onima u razvijenim industrijskim zemljama. Država igra ključnu ulogu u njihovom podsticanju i podršci, direktno i indirektno. Velike državne korporacije su najveći investitori u inostranstvu, a negde dominiraju investicije privatnih kineskih kompanija, kao npr. u Africi. Postoji velika geografska disperzija investicionih tokova, dok je najviša koncentracija u zemljama u razvoju. Glavni pokretači investicionog kapitala su: trgovina, energenti, prirodni resursi, infrastrukturni projekti i preuzimanje strateške imovine. Često su ovi pokretači kombinovani od dva ili više koji se uzajamno podržavaju.

Sažetak ▼

Veliki broj evropskih zemalja, isto kao SAD, Kanada i Australija u drugoj polovini 20 veka je primio mnogo imigranata iz hindu, budističkih i islamskih regiona. To je stvorilo specifičnu situaciju kakva nije postojala u vreme formiranja ovih država. U vreme kada su ove države formirane ogromna većina stanovnika pripadala je hrišćanskoj političkoj kulturi. Kao rezultat toga stvoreni su sekularni ustavni poretci. Zbog toga što hrišćanska teologija može da prihvati sekularni princip organizacije. Imigranti su doneli su svoj politički i kulturni model. Tako na primer islamski politički model isključuje sekularizam i traži teokratiju. Samim tim kada se postavi pitanje eventualnog preuređivanja pravnog sistema vidi se da je između domicilne populacije i recimo muslimana nemoguće načiniti kompromis, ukoliko svaka strana insistira na svome modelu. To znači da je multikulturni ustav nemoguć.

Sažetak ▼

Područje Japanskog mora, poslednjih godina, postalo je proprište teritorijalnog spora između južne Koreje (Republike Koreje) i Japana oko ostrva Takešima/Dokdo. Pitanje razgraničenja morskih pojaseva posebno je otežano zbog preduzimanja jednostranih državnih akata. Iako se konkretne okolnosti u vezi rešavanja teritorijalnog spora razlikuju, obe države u njemu vide šansu za osiguranjem svojih geostrateških, a potom i ekonomskih interesa. Ovaj spor poput drugih teritorijalnih sporova u jugoistočnoj Aziji (u Južnom i Istočnom kineskom moru) predstavlja uzrok nestabilnosti koja sve više ugrožava mir i bezbednost u ovom delu sveta. Većina političkih faktora u državama koje su uključene u pomenute sporove, pod određenim unutrašnjim i spoljnim političkim okolnostima, koriste sporove kao instumente za postizanje šire podrške svojim vladama. Pošto se teritorijalni sporovi tiču pitanja državnog suvereniteta koje je po pravilu vezano sa psihološkim činiocima (nacionalističkim osećanjima i dostojanstvom naroda), i istorijskim nasleđem (koje je u ne malom broju slučajeva obojeno teškom imperijalnom ili kolonijalnom prošlošću), nijedna strana u sporu ne želi da napravi ustupke drugoj strani, što ukazuje da se spor neće moći tako lako rešiti i prevazići mirnim putem bez infiltracije spoljnjeg političkog faktora. U studiji koja sledi, autor iznosi međunarodnopravnu i političku analizu teritorijalnog spora u Japanskom moru sa objašnjenjima o njegovom uticaju na regionalnu bezbednost.

Sažetak ▼

Očuvanje stabilnosti u širem regionu Evrope, ne može se ostvariti bez saradnje Evropske unije, Ruske Federacije i NATO-a. Dijalog Unije sa Rusijom u oblasti bezbednosti obeležen je činjenicom da EU želi da izgradi sopstveni bezbednosni i odbrambeni sistem, uz tendenciju da se u planiranju operacija i vojnog razvoja uglavnom osloni na NATO. Takođe, EU je spremna da predloži Rusiji da se, u određenoj meri, uključi u taj sistem. Cilj NATO-a je da zadrži ključnu ulogu u obezbeđenju stabilnosti i bezbednosti u Evropi i svetu. Istovremeno NATO pokazuje spremnost da tesno sarađuje sa EU, kao i da se kroz određene organe NATO-a periodično konsultuje sa Rusijom. Ruska Federacija, međutim, insistira na tome da se evropska bezbednost obezbedi kroz njenu ravnopravnu saradnju sa NATO i EU. Aktuelna ukrajinska kriza pokazala se kao najveći izazov za evropsku bezbednost od kraja hladnog rata. Ona je jasno ukazala da odnose Rusije, EU i NATO sve više karakterišu nerazumevanje, nepoverenje i konfrontacije, što može imati veoma negativne posledice po očuvanje mira i bezbednosti u Evropi.

Sažetak ▼

Rat kao način rešavanja sporova između država prisutan je od davnina, odnosno od stvaranja prvih država. Posledice rata pogađaju pripadnike oružanih snaga ali i civilno stanovništvo, možda čak u većoj meri nego pripadnike oružanih snaga. Među civilnim žrtvama najveće posledice rat ostavlja na žene i decu. Zato je neophodno veću pažnju posvetiti upravo ovom kategorijama lica koja su zaštićena u oružanim sukobima. Postojeće međunarodne norme i pravila svakako pokazuju da je određeni stepen zaštite postignut, ali da je u ovoj oblasti stalno unapređivanje neophodno. U radu je izvrešena anliza postojećih pravila uz napomene gde bi zaštita mogla da se unapredi. Rad je podeljen u dve celine. Prva se odnosi na posebnu zaštitu žena u oružanim sukobima, dok je druga posvećena zaštiti dece. U oba dela je ukazana pažnja na normativna rešenja kako pisanog međunarodnog humanitarnog prava tako i običajnog. U pogledu pisanih pravila razmatrane su sve četiri Ženevske konvencije iz 1949. godine kao i Dopunski protokoli uz ove konvencije.

Sažetak ▼

Svrha ex ante kontrole koncentracija jeste očuvanje konkurentnih tržišnih struktura putem kontrole koncentracija između učesnika na tržištu koje mogu značajno narušiti konkurenciju. Sve koncentracije koje prelaze utvrđene finansijske pragove moraju se prijaviti nacionalnom telu za zaštitu konkurencije i ne smeju se realizovati dok se ne dobije odobrenje za njeno sprovođenje. Prilikom ocene efekata koncentracije, telo nadležno za zaštitu konkurencije mora da razmotri moguće negativne efekte koncentracije na konkurenciju i da zabrani koncentraciju ukoliko se proceni da će ona narušiti konkurenciju. Cilj ovog rada je da ukaže na teškoće utvrđivanja odgovarajućeg institucionalnog okvira u kojem nadležno telo odobrava ili zabranjuje koncentracije. Autor zato analizira neke od osnovnih principa na kojima bi kontrola koncentracija trebalo da se zasniva i naglašava da propisi o kontroli koncentracija imaju veoma važnu ulogu u delotvornom sprovođenju optimalne politike zaštite konkurencije.

Sažetak ▼

Arapsko-izraelski sukob čak i danas predstavlja jedno od najsloženijih problema sa kojima se susreće međunarodna zajednica. Najveću kontroverzu čine različite interpretacije uzroka ovog sukoba koje nude obe strane. Način da se prevaziđe ovaj ćorsokak, je upravo put obraćanja međunarodnim institucijama. Iz tog razloga iznenađuje činjenica da je jedna veoma važna odluka Međunarodnog suda pravde neopravdano ostala zapostavljena, naročito ako se uzme u obzir važnost pitanja kojima se Sud bavio, ali i blagotvoran uticaj koji bi ta odluka mogla da ima u procesu rešavanja konflikta na Bliskom istoku. Verujemo da upravo savetodavno mišljenje o pravnim posledicama izgradnje zida na opkupiranoj palestinskoj teritoriji dato od strane „Svetskog suda“ povodom zahteva „Svetskog parlamenta“, krije u sebi put mogućeg rešenja ovog iscrpljujućeg sukoba. To smatramo i zbog toga, što ova odluka u sebi sadrži pravnu analizu datu od strane autoriteta u čiju objektivnost ne bismo trebali da sumnjamo, baš kao što ne bismo trebali da sumnjamo ni u objektivnost međunarodnog prava. Zbog toga smatramo važnim da se još jednom osvrnemo na ovu odluku, verujući da na taj način možemo bolje razumeti i samu prirodu ovog sukoba, ali i razloge koji ukazuju na njegovo moguće mirno rešenje.

Sažetak ▼

Pitanje regionalne saradnje na očuvanja i zaštite kulturne baštine je jedan od temeljnih vrednosti tolerancije i mira među narodima regiona i čuvanja nacionalnog identiteta. Poseban značaj dobija u vremenu globalizacije i proklamovane multikulturalnosti. To je ujedno i pitanje (ne)ostvarivanja prava i obaveza države na očuvanju i zaštiti kulturne baštine. Time se brani vlastiti kulturni identitet u koji je uključena i sveobuhvatna kulturna baština (materjalnu i nematrijalnu) van granica svake zemlje i regiona. Generalno možemo definisati-posmatrati kao zaštitu kulturnog identiteta kroz uspostavljanje etničke politike svake države posebno kao i Srbije u regionu.

Sažetak ▼

U savremenim međunarodnim odnosima privredne aktivnosti sve više postaju prioritetne u odnosu na političke. Za Srbiju je bitno da ima jasnu strategiju razvoja koja će imati značajne implikacije na sve privredne delatnosti i međunarodnu ekonomsku saradnju, odnosno proces evropskih integracija. U kreiranju strategije razvoja neophodno je da se izaberu oni sektori na kojima se zasniva budući razvoj srpske privrede. To bi omogućilo da se strateški stvore uslovi za zaštitu tih sektora u određenom periodu dok ne budu spremni za međunarodnu konkurenciju. S druge strane, umesto maksimiranja profita, a usled stvaranja i jačanja više relevantnih grupa stejkholdera (menadžera, zaposlenih, kupaca, države, i dr.) o čijim dugoročnim interesima preduzeće mora voditi računa, prevashodnom harmonizacijom njihovih interesa, dolazi do pluralizma i kompleksnosti ciljeva savremenog korporativnog preduzeća. Dostizanje postavljenih ciljeva u radikalno izmenjenim i visokokonkurentnom tržišnom okruženju, zahteva formulisanje strategija, zasnovanih na podrobnoj analizi makroekonomskog i mikroekonomskog okruženja, resursa i drugih poslovnih potencijala. Pri tome treba imati u vidu da su identifikovane tri faze konkurentnosti neke zemlje i to: factor-driven, efficiency-driven i innovative-driven konkurentnost. Svaka zemlja treba da prođe u razvoju od konkurentnosti zasnovane na snabdevenosti faktorima proizvodnje, preko investiciono vođene konkurentnosti, bazirane na efikasnosti korišćenja raspoloživih faktora proizvodnje do inovacijama vođene konkurentnosti.

Sažetak ▼

Istorija Crne Gore u XX i početkom XXI veka pokazuje da su podele u njoj bile veoma izražene, kako u vremenu nestanka Kraljevine Crne Gore (nakon 1918. godine), tako i u toku Drugog svetskog rata (1941–1945) i to na osnovnoj liniji njenog državno-pravnog položaja. Slične linije podela u crnogorskom društvu postaju ponovo dominantne tokom raspada bivše SFR Jugoslavije (posebno u periodu od 1991. do 2001. godine), kao i neposredno pre i posle referenduma o državnom statusu 2006. godine i to prevashodno vezano za niz tzv. identitetskih pitanja. U navedena pitanja spadaju izgled i sadržina državnih simbola Crne Gore, pitanje službenog jezika (od 2007. godine – crnogorskog jezika) i status inače kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. Autor, istovremeno, ukazuje i na razmimoilaženja političkih aktera u Crnoj Gori u vezi sa članstvom zemlje u Severnoatlantskom savezu, što sprečava najširi konsenzus u vezi sa spoljnopolitičkim identitetom i orijentacijom ove zemlje. Na samom kraju rada autor zaključuje da je neophodno stvaranje šireg unutrašnjeg konsenzusa i traženje kompromisa u Crnoj Gori u vezi sa navedenim krugom identitetskih pitanja kako bi se prevazišla tradicionalna podeljenost društva.

Sažetak ▼

U studijama bezbednosti dugi niz godina, a pogotovu u periodu Hladnog rata, dominirale su teorije koje su bezbednost objašnjavale oslanjajući se pretežno na vojnopolitičke aspekte, uz često prenaglašavanje nesumnjivog značaja i uticaja velikih sila na bezbednosnu dinamiku različitih regiona i gotovo potpuno zanemarivanje lokalnih aktera i načina na koji oni oblikuju isti region. Upravo Teorija regionalnih bezbednosnih kompleksa (TRBK) predstavlja značajan iskorak u dosadašnjem proučavanju međunarodne bezbednosti, jer kao objekte bezbednosne analize postavlja regionalne podsisteme (komplekse). U ovom radu biće analizirani bezbednosni problemi sa kojima se suočava Makedonija unutar regionalnog bezbednosnog podkompleksa Zapadni Balkan (RBPKZB). Međutim, cilj ovog istraživanja neće biti samo identifikacija, deskripcija i mapiranje problema koji su prisutni u ovom podkompleksu, a koji utiču na bezbednost Makedonije, već će biti problematizovan njen položaj unutar ovog podkompleksa, gde će se metodom scenarija predstavljati mogući putevi kretanja Makedonije koji će u velikoj meri opredeliti da li će ona biti posmatrana kao faktor stabilnosti ili faktor nestabilnosti u podkomleksu Zapadni Balkan. Na kraju istraživanje će obuhvatiti održivost ideje o Zapadnom Balkanu kao trajnom regionalnom bezbednosnom podkompleksu, imajući u vidu složenost odnosa Makedonije sa Grčkom koja nije deo RBPKZB.