Sažetak ▼

Presuda Međunarodnog suda pravde u slučaju uzajamnih tužbi za kršenje Konvencije o genocidu između Hrvatske i Srbije, predstavlja konačno rešenje 16 godina dugog spora, koji je svakodnevno opterećivao njihove bilateralne odnose. Imajući na umu da je Međunarodni sud pravde, međunarodna sudska instanca sa najvećim legitimitetom u savremenom međunarodnom pravnom poretku, presudio da su i tužba i protivtužba neosnovane, presuda može predstavljati podsticaj vladama obe države da problematično nasleđe sukoba i međusobnih optužbi konačno okončaju. Ipak, neki delovi presude mogu biti iskorišćeni kao sredstvo diplomatskog pritiska jedne vlade na drugu, pošto je Međunarodni sud pravde utvrdio odgovornost hrvatskog rukovodstva za teške zločine koji ne dosežu nivo genocida učinjene za vreme operacije „Oluja“, ali je sa druge strane usvojena interpretacija MKTBJ o udruženom zločinačkom poduhvatu, koja nagoveštava buduće tužbe za političke ličnosti navodno povezane sa konceptom Velike Srbije.

Sažetak ▼

Postoji relativno obnovljena rasprava o svetskoj vladi i svetskoj državi poslednjih godina, kao i obnovljeno tradicionalno odbijanje takve ideje, danas poznato kao globoskepticizam. Kako je ova rasprava više puta oživljavana, i budući da je skepticizam prema globalnoj političkoj organizaciji vrlo stara pojava, ovaj rad se bavi njihovim počecima kod klasičnih liberalnih mislilaca, kao i njihovih prethodnika. Rad pruža pregled stavova klasičnih liberalnih mislilaca prema globalnoj političkoj organizaciji, i zaključuje da su oni identifikovali nesposobnost i nepoželjnost ideje da se države mogu dobrovoljno odreći svog suvereniteta i preneti ga na višu, globalnu vlast.

Sažetak ▼

Nakon Hladnog rata civilna odbrana je transformisana u civilnu zaštitu, tako što je ovaj deo državne strukture premešten iz oružanih snaga u civilni sektor. Postoje dva razloga za to: prvi, direktna pretnja od nuklearnog rata je prestala, i drugi, glavne prirodne katastrofe su uzrokovane klimatskim promenama. Današnja civilna zaštita je organizovana da zaštiti život i vlasništvo u slučajevima katastrofa koje uzrokuje priroda ili čovek. Usled problema koji su iznikli sa pojavom prirodnih katastrofa, Evropska unija je započela proces čiji je cilj viša efikasnost civilne zaštite u zemljama članicama, ali takođe i sa formiranjem zajedničkog sistema civilne zaštite na svojoj teritoriji. Ključni razlog za formiranje zajedničkog sistema civilne zaštite je činjenica da katastrofa u jednoj zemlji ima posledice u nekoliko susednih zemalja. Zbog toga okvir modernizacije Civilne zaštite Evropske unije uključuje i zemlje nečlanice.

Sažetak ▼

Značaj stranih direktnih investicija (SDI), naročito za manje razvijene zemlje, nije potrebno posebno objašnjavati imajući u vidu brojne teorijske i empirijske radove koji ukazuju na njihov značaj i efekte koje priliv ovih investicija u zemlju može doneti. Kretanje ovih investicija na globalnom nivou prate značajne promene, naročito poslednjih godina, kada je došlo ne samo do značajnih promena u njihovom obimu, već i u njihovoj geografskoj usmerenosti, kao i u uslovima u kojima se odvijaju – uslovima nestabilnosti i kriznih poremećaja, rastućih regionalnih i interregionalnih integracija i izmenjenih politika SDI. Trendovi u njihovom kretanju se odražavaju i na individualne zemlje, ukazujući na potrebu za njihovim kontinuiranim praćenjem i detaljnom analizom. Zato će u radu biti identifikovani ključni trendovi koji karakterišu savremene globalne tokove stranih direktnih investicija.

Sažetak ▼

Globalna ekonomska kriza snažno deluje na usporavanje privrednog rasta u svetu usled delovanja smanjene tražnje u razvijenim privredama. Pad tražnje na evropskom tržištu negativno se odražazio na spoljnotrgovinsku razmenu i privredni rast Srbije. Smanjenje izvozne tražnje, smanjenje industrijske proizvodnje, nesolventnost preduzeća, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti su osnovna obeležja krize koja je zahvatila Srbiju. Srbiji su potrebne strukturne reforme na svim nivoima, kako bi se povećala konkurentnost privrede koja je sada na niskom nivou. U poslednjoj deceniji Srbija svoj ekonomski razvoj zasniva na integraciji u evropsko i globalno tržište odnosno na stranim direktnim investicijama. Dodatni uticaj krize u Srbiju je bila znatna oskudica stranog kapitala. Pad investicija i pad poverenja u bankarski sistem, ispoljava se kroz povlačenje deviznih sredstava iz finansijskog sistema i smanjenja devizne likvidnosti. Oporavak srpske privrede očekuje se uvođenjem novih, reformskih, ekonomskih mera. Osim smanjenja fiskalnog deficita i štednje, očekuje se kreiranje povoljnijeg poslovnog ambijenta za nove investicije odnosno poslovanje. Politička i ekonomska stabilnost predstavlja osnovu za privlačenje stranih direktnih investicija.

Sažetak ▼

Srbija duži niz godina istrajava u nameri da postane punopravna članica Svetske trgovinske organizacije. Zemlje koje još nisu postale članice predstavljaju neznatnu manjinu u ukupnoj svetskoj trgovini, a Srbija je jedna od njih. Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je i de facto uslov za pristupanje Evropskoj uniji. U radu se objašnjava dokle je Srbija stigla na svom putu ka ovoj međunarodnoj organizaciji čiji sporazumi regulišu globalna pravila međunarodne trgovine. Posebna pažnja posvećena je odgovoru na pitanje zašto je važno da Srbija pristupi ovoj organizaciji i šta se može zaključiti iz iskustava zemalja regiona. Autori će u radu pokušati da obrazlože značaj Svetske trgovinske organizacije za spoljnu trgovinu Srbije, odnosno na koji način će članstvo Srbije u ovoj organizaciji uticati na njene postojeće spoljnotrgovinske odnose.