Arhiva časopisa Međunarodni problemi


Međunarodni problemi Vol. 67 No. 4/2015

Sadržaj

ENERGETSKA ZAVISNOST ZAPADNE EVROPE: USPON I PAD
Dr Marina GLAMOTCHAK
Međunarodni problemi, 2015 67(4):279-303
Sažetak ▼
Rad analizira geopolitičke i geostrateške implikacije činjenice da su SAD postale energetski nezavisne, za razliku od hronično energetski zavisne Zapadne Evrope, te da zbog toga po prvi put posle više decenija transatlantski partneri nemaju podudarne ciljeve politike energetske bezbednosti. Globalna ekonomska kriza od 2008. godine označava prekretnicu u razvoju zapadnoevropskih zemalja. Pored opšte deindustrijalizacije, prezaduženosti, stalnog rasta broja nezaposlenih, krizu dodatno produbljuje značajan stepen hronične energetske zavisnosti. Zapadnoevropske zemlje, pre svega zemlje Evropske unije, uvele su brojne administrativne mere kao institucionalni odgovor na rastuću energetsku zavisnost i kombinuju ih sa merama štednje energije (energetska efikasnost), diverzifikacije izvora (sigurnost snadbevanja) i ulaganjem u obnovljive izvore energije (energetska tranzicija). Autorka posebno naglašava da pred pretećim zagrevanjem (ili hlađenjem) planete, Zapadna Evropa kao veliki zagovornik smanjenja emisije ugljen-dioksida ostaje pasivno zavisna od politike NATO-a u domenu odbrane i nove geopolitičke dinamike povezane sa energetskom zavisnošću posmatranom u funkciji osiguranja postojanog privrednog rasta.
„TRKA ZA RESURSIMA” U ASTRO-PROSTORU: ŠTA NAM DONOSI BUDUĆNOST?
Međunarodni problemi, 2015 67(4):304-327
Sažetak ▼
Rad analizira kako brz tehničko-tehnološki napredak može da olakša pronalaženje i iskorišćavanje alternativnih izvora energije u svemirskom prostoru i u isto vreme podstakne postojeće i otvori nove dugoročne sukobe oko prevlasti u komercijalizaciji kosmičkih resursa. Autor posebnu pažnju posvećuje razmatranju održivosti aktuelnih i planiranih projekata najvažnijih zemalja članica prestižnog kluba „svemirskih nacija” – SAD-a, Japana, Rusije i Evropske unije. Rast potražnje za budućim sigurnim snabdevanjem energentima podstakao je tehnološki napredne države da intenzivnije istraže mogućnosti lociranja alternativnih izvora energije u astro-prostoru, jer je utvrđeno da on obiluje energetskim potencijalima i da bi se, uz odgovarajuće unapređenje svemirske tehnologije, u doglednoj budućnosti astroresursi mogli iskoristiti kao alternativa ili bar dopuna postojećoj resursnoj bazi. Autor ukazuje da sve veće i vidljivije ambicije Kine, Indije i donekle Irana u pogledu osvajanja svemirske tehnologije, stvaraju potencijalna čvorišta novih geopolitičkih i geoekonomskih sukoba u međunarodnim odnosima. Autor zaključuje da će svemir kao značajan alternativni izvor resursa i energetske bezbednosti u narednoj deceniji pre postati novo poprište ostvarivanja strateških interesa najmoćnijih država, nego zajednička baština čovečanstva dostupna svim nacijama.
KRIZA U MEDITERANSKOM SUSEDSTVU: TEST ZA MIGRACIONU POLITIKU EVROPSKE UNIJE
Nikola STOJANOVIĆ
Međunarodni problemi, 2015 67(4):328-348
Sažetak ▼
U radu se razmatra efikasnost politika Evropske unije u oblasti azila, migracija i kontrole spoljnih granica (AMiKG) u suočavanju sa krizom na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Polazna pretpostavka autora je da je Evropska unija u razdoblju nakon Arapskog proleća primenjivala ekskluzivnu strategiju AMiKG, čiji su glavni prioriteti bili smanjenje imigracionog pritiska i sprečavanje ilegalnog ulaska u države članice. Identifikovana su dva osnovna mehanizma za ostvarenje ove strategije: restriktivni režim kontrole spoljnih granica i aranžmani prenosa uprave i nadzora nad spoljnim granicama sa Unije na zemlje koje su za migrante tranzitne. Autor naglašava da razvoj ekskluzivne migracione strategije nije bio praćen odgovarajućim modifikacijama u inkluzivnim aspektima politike AMiKG, odnosno da nije došlo do preventivnog jačanja prihvatnih i integrativnih mehanizama nacionalnih sistema azila država članica. Analiza podataka o naglom porastu broja ilegalnih migranata nakon 2014. godine ukazuje da je ekskluzivna migraciona strategija doživela neuspeh i da je neregulisanost imigracionih tokova prouzrokovala kolaps nacionalnih sistema azila u EU. Autor zaključuje da u okolnostima disfunkcionalne kontrole spoljnih granica i nepotpune integrisanosti politika AMiKG, Evropska unija nije sposobna da se nosi sa masovnim prilivom stanovništva.
ZAPADNI BALKAN: STALNI USUD EVROPSKE PERIFERIJE
Dr Dragan ĐUKANOVIĆ
Međunarodni problemi, 2015 67(4):349-364
Sažetak ▼
Rad analizira kakav je postojeći položaj Zapadnog Balkana u kontekstu savremenih evropskih trendova i zbivanja. Autor evropske i evroatlantske integracije smatra određenim vidom pokušaja da se čitav region Zapadnog Balkana sa evidentne evropske periferije „premesti” u poziciju poluperiferije. Težište analize je na brojnim problemima poput stalne revitalizacije lokalnih etnonacionalizama, strukturne ekonomske krize, visokog nivoa prisustva organizovanog kriminala i korupcije. Autor naglašava da nisu uspeli dosadašnji brojni pokušaji najuticajnijih faktora međunarodne zajednice – najpre SAD-a i Evropske unije – da se promoviše poboljšanje odnosa između novonastalih država i da se uspostavi svojevrstan regionalni identitet. Autor zastupa tezu da je kreiranje antagonizujućih identiteta država i nacija Zapadnog Balkana tokom raspada bivše jugoslovenske federacije glavna prepreka stvaranju zajedničkog identiteta. Autor zaključuje da, imajući u vidu trendove novog snaženja etnonacionalizma i određenih formi ekstremizma i radikalizma, „premeštanje” Zapadnog Balkana sa evropske periferije na poluperiferiju neće biti kratkoročno, niti lako, što potvrđuju brojni unutrašnji problemi i problemi u bilateralnim odnosima.
OSVRT NA KONFERENCIJU O BEZBEDNOSTI I SARADNJI U EVROPI: 40 GODINA NAKON HELSINKIJA
Međunarodni problemi, 2015 67(4):365-390
Sažetak ▼
Rad razmatra nastanak Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (KEBS) kao značajnog međunarodnog pregovaračkog procesa iz vremena bipolarnog sveta, a potom analizira dinamiku institucionalnih promena u periodu nakon okončanja Hladnog rata, kada je KEBS prerastao u Organizaciju o bezbednosti i saradnji u Evropi (OEBS). Kao aktivni činilac procesa detanta ili popuštanja zategnutosti između SSSR-a i SAD-a, KEBS je bio forum iz kojeg su poticale sve inicijative vezane za prevazilaženje bezbednosnih problema u evropskim odnosima i na kome su definisane forme i načini za uspostavljanje međudržavne saradnje. Autor pruža pregled kako je međunarodna saradnja zasnovana na tzv. tri korpe sadržane u Završnom aktu iz Helsinkija postepeno prerasla u pravu panevropsku organizaciju sa ulogom da čuva nedeljivi bezbednosni prostor od Vankuvera do Vladivostoka. Autor zaključuje da će uloga OEBS-a vremenom stagnirati, odnosno da OEBS neće biti u mogućnosti da zadrži do sada stečenu poziciju u evroatlantskim i evroazijskim poslovima kao sveobuhvatni pregovaračko-konsultativni mehanizam i načelnu platformu za regionalnu bezbednost i saradnju.
UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA GLOBALNI VALUTNI RAT
Dr Pero PETROVIĆ, Dr Duško KOSTIĆ
Međunarodni problemi, 2015 67(4):391-410
Sažetak ▼
Rad razmatra kako se produbljivanje globalne ekonomske krize odražava na svetske finansijske tokove i funkcionisanje međunarodnih finansijskih institucija, sa posebnim fokusom na pitanja da li je sa padom evra počeo globalni valutni rat i da li se stvara svojevrsna bankarska zavera na svetskom tržištu zlata. Dugoročna finansijska kriza stavlja zahteve za odlučujuće reformske poteze u funkcionisanju i strukturi MMF-a, Svetske banke i drugih globalnih i regionalnih finansijskih institucija. Kina postaje sve izdašniji zajmodavac, u krajnjoj instanci za veliki broj finansijski osiromašenih država, nudeći im iz geopolitičkih razloga sve značajniju podršku u juanima. Kina i Rusija se u domenu ekonomskog razvoja jako dopunjuju: delokrug saradnje je jako širok a postoji snažan potencijal za uspostavljanje druge svetske valute, čime bi se potisnuo dolar kao dominantna valuta u svetskim robnim i finansijskim transakcijama. Autori zaključuju da se borba za povećanje konkurentnosti nacionalne države, na štetu drugih, nastavlja i u eri najdublje svetske finansijske krize.

Prikaz konferencije

DUNAVSKA STRATEGIJA EVROPSKE UNIJE U XXI VEKU
Mirjana MOMIĆ, Darjana MACANOVIĆ
Međunarodni problemi, 2015 67(4):411-412

Prikaz knjige

ISTORIJA DIPLOMATIJE
Milisav PAIĆ
Međunarodni problemi, 2015 67(4):413-414