Arhiva časopisa Međunarodni problemi


Međunarodni problemi Vol. 68 No. 2-3/2016

Sadržaj

REČ GOSTUJUĆEG UREDNIKA
Doc. dr Zoran JEFTIĆ
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):149-150
BEZBEDNOST SVETA IZMEĐU KRAJA I POVRATKA ISTORIJE
Stanislav STOJANOVIĆ, Goran MANDIĆ
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):151-171
Sažetak ▼
Globalizacija kao društveni koncept koji se temelji na principu univerzalizma najavila je početak novog vremena i začetak jednog modela međunarodnog društva koji će značiti svojevrstan kraj istorijskih ciklusa. Optimistička vera u progres bila je jedna od nosećih ideja tog koncepta, pa je globalizacija postala jedan od najpopularnijih koncepata globalnog društva. Međutim, globalizacija se pokazala kao koncept koji je u najvećoj meri izneverio najavljivana obećanja. Karakter i dinamika odnosa u savremenoj međunarodnoj politici, nedvosmisleno potvrđuju da globalizacija „ne radi”, da jenjava njena snaga i da je sve manje kredibilan koncept uređenja savremenog svetskog društva. Globalni finansijski kolaps koji je pogodio svet 2008. godine predstavlja najuverljiviji pokazatelj da je veći deo globalizacije diskreditovan, a vera u ujedinjeno čovečanstvo je sve manje poželjan koncept. Svet sa globalizacijom nije postao jedan od najboljih od svih mogućih svetova, kako je najavljivano. Mnoštvo sveta našlo se na socijalnom, ekonomskom i političkom bespuću. Pokazalo se da su upravo procesi uspostavljanja svetskog društva koje bi se zasnivalo na liberalnim i demokratskim kvalitetima uveliko uticali na radikalnu desocijalizaciju prostora širom savremenog sveta i dramatičan porast nebezbednosti. Snažne manjkavosti globalnog svetskog poretka intenzivirali su brojne političke, socijalne i verske dezintegrativne procese, pa se ispostavilo da je bila pogrešna najava da je sa globalizacijom otpočela era međunarodnog približavanja. Istovremeno, sve izraženija međuzavisnost savremenih društava, zasnovana na ostvarenjima tehnoloških dometa postindustrijskog društva, proširili su spektar pitanja koja podrazumevaju globalni pristup.
ORGANIZOVANI KRIMINAL KAO AKTUELNA BEZBEDNOSNA PRETNJA
Božidar BANOVIĆ
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):172-192
Sažetak ▼
Naučna i stručna javnost, ali i politički subjekti, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu, imaju jedinstven stav da organizovani kriminal danas predstavlja jednu od najozbiljnijih bezbednosnih pretnji. Međutim, takva saglasnost ne postoji u pogledu pojmovnog određivanja, identifikovanja, razmera i izbora metoda za suprotstavljanje organizovanom kriminalu. U prvom delu rada predstavljeni su osnovni trendovi u pojmovnom definisanju organizovanog kriminala, društveni i politički kontekst upotrebe ovog pojma i akteri koji su doprineli da on postane jedan od glavnih koncepata savremene naučne i stručne diskusije o kriminalu. Drugi deo rada ukazuje na dinamiku razvoja organizovanog kriminala kao bezbednosne pretnje na području Evrope, a poslednji deo prikazuje i analizira razvoj organizovanog kriminala u Srbiji i odnos naučne i stručne javnosti, političkih subjekata i državnih organa i institucija prema ovom fenomenu.
PROMENA FINANSIJSKOG POLOŽAJA DRŽAVE KAO BEZBEDNOSNI PROBLEM
Ivica Lj. ĐORĐEVIĆ, Zoran JEFTIĆ
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):193-208
Sažetak ▼
Druga polovina XX veka u međunarodnim odnosima ostaće zabeležena u istoriji kao period najveće liberalizacije u sferi međunarodnih ekonomskih odnosa. Mnogi faktori su pogodovali ovoj činjenici. Pre svega, pokušaj da se otklone okolnosti koje su u korenu uzroka prethodnih velikih svetskih ratova. Sa liberalizacijom trgovinskih procesa paralelno se odvijao i proces rasta javnog duga koji značajno ograničava aktivnosti državnih institucija. Zbog nedostatka sredstava u budžetu, države su primorane da se zadužuju i plaćaju značajna sredstva na ime kamata. Posebno su u teškom položaju zemlje u razvoju koje trpe razna uslovljavanja i primorane su da prihvataju nepovoljne aranžmane kako bi njihov sistem uopšte funkcionisao. Posledice opisane situacije trpe građani, pre svega, zbog nedostatka sredstava za finansiranje rada javnog sektora. Zdravstveni sistem, obrazovanje i državna uprava zbog raznih restrikcija imaju hronični deficit i nisu u stanju da isprate potrebe lokalnog stanovništva. Disfunkcionalnost nacionalnih institucija predstavlja bezbednosni problem par excellence.
ORGANIZOVANI KRIMINAL: PREVENTIVNI PRISTUP
Branislav MILOSAVLJEVIĆ
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):209-224
Sažetak ▼
Organizovani kriminal kao negativna pojava u društvu je svakako problem države i njenih službi. Za efikasno suprotstavljanje organizovanom kriminalu osnovni preduslov je poznavanje uslova ili okolnosti koji doprinose njegovom postojanju i delovanju. Zato je vrlo značajno odrediti najvažnije kriminogene faktore koji pospešuju organizovanu kriminalnu delatnost na prostorima određene države. U radu, pored opštih razmatranja o pojmu i prevenciji, posebna pažnja je ukazana na faktore koji mogu različito uticati na ispoljavanje organizovanog kriminala. Navedeni faktori i predstavljaju solidnu osnovu za dalju operacionalizaciju u cilju utvrđivanja mogućnosti ispoljavanja organizovanog kriminala. Njihovo valjano utvrđivanje je od posebnog značaja jer imaju široku upotrebu, a prvenstveno u preventivnom suprotstavljanju organizovanom kriminalu. Međutim, dinamika i prilagodljivost organizovanog kriminala društvenim promenama zahteva stalno praćenje i inoviranje postojećih faktora, u cilju objektivnije spoznaje uticaja na ispoljavanje i delovanje organizovanog kriminala.
SEKURITIZACIJA ZDRAVLJA: DA LI JE JAVNO ZDRAVLJE PITANJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI?
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):225-241
Sažetak ▼
Rad razmatra pitanje zdravlja (zaraznih bolesti, HIV/AIDS, bioterorizma) sa stanovišta nacionalne i međunarodne bezbednosti, kao i sa stanovišta savremenih pretnji bezbednosti. Autorka pokušava da utvrdi zašto je značajno sagledati zdravlje kroz prizmu bezbednosti i kako su pojedine zemlje ovo pitanje regulisale strateškim dokumentima iz oblasti bezbednosti. Ujedno, autorka analizira stanje javnog zdravlja u Republici Srbiji koje je znatno degradirano nakon događaja koji su obeležili poslednju deceniju XX veka i ukazuje da se mnogo više napora mora preduzeti u pravcu sekuritizacije zdravlja, i institucionalnog posmatranja javnog zdravlja kroz prizmu bezbednosti. U suprotnom, autorka zaključuje, Srbija se u budućnosti može suočiti sa ozbiljnim nedostatkom kapaciteta za prevenciju, suzbijanje i sanaciju pandemija i drugih zdravstvenih pretnji i posledica koje ove pretnje mogu ostaviti po nacionalnu bezbednost države.
OD EPIDEMIJA DO TERORIZMA: INFEKTIVNI AGENSI KAO SPECIFIČAN BEZBEDNOSNI RIZIK SAVREMENOG SVETA
Elizabeta RISTANOVIĆ
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):242-255
Sažetak ▼
U izmenjenoj globalnoj bezbednosnoj arhitekturi savremenog sveta zarazne bolesti prepoznaju se kao jedan od vodećih bezbednosnih rizika, upravo zbog dimenzija mogućih posledica koje mogu prouzrokovati, o čemu svedoče epidemije koje su u prošlosti menjale istoriju čovečanstva (kuga, variola, španski grip), kao i posledice koje su sa sobom ostavili epidemija Ebole ili sida kao interplanetarna kuga novog doba. Migracije stanovništva i klimatske promene predstavljaju rizik za pojavu novih ili povećanje incidence postojećih zaraznih bolesti. Zloupotreba mikroorganizama i njihovih produkata u terorističke svrhe-bioterorizam, danas predstavlja veliki bezbednosni rizik i realnu opasnost, posebno zbog mogućnosti zloupotrebe genetičkog inženjeringa i biotehnologije. Zato je važno osposobiti resurse na nacionalnom i međunarodnom nivou za adekvatan odgovor na pojavu epidemija, prevenciju i reagovanje u slučaju bioterorističkog akta.

Polemika

NOVE RUSKE TEHNOLOGIJE ZA POBOLJŠANJE BEZBEDNOSTI OBJEKATA POVIŠENOG RIZIKA
Dr Sergej Aleksejevič KAČANOV, Dr Oleg Sergejevič VOLKOV, Dr Miroslav MLADENOVIĆ
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):257-264
Sažetak ▼
Razvoj savremene tehnologije, koji je doprineo značajnom porastu kvaliteta života, doneo je i brojne teškoće koje je teško pouzdano predviđati i eliminisati. Globalnu tehnogenu opasnost, koja ne poznaje državne granice, treba shvatiti kao izazov i poziv svim nacionalnim i međunarodnim institucijama da zajednički konsoliduju rešenja kojima će se obezbediti sigurnost stanovništva, objekata, pa i planete u celini. Nova ruska rešenja u primeni automatizovanog monitoringa, upozoravanja i upravljanja u kriznim situacijama, mogu biti jedan od doprinosa zajedničkim naporima na rešavanju ovih problema. Suština ruskog modela sastoji se u pronalaženju mogućnosti da se dosadašnji, uglavnom administrativno-normativni sistem koji je prevashodno zavisio od kvaliteta i volje „ljudskog faktora’’, zameni pouzdanim programsko-tehničkim rešenjima koja će funkcionisati nezavisno od raspoloženja pa i sposobnosti ljudi.
ZDRAVSTVENI SISTEM CRNE GORE U VANREDNIM SITUACIJAMA
Miodrag RADUNOVIĆ, Tatjana RADUNOVIĆ, Lenka RADUNOVIĆ
Međunarodni problemi, 2016 68(2-3):265-271
Sažetak ▼
Rizici od masovnih nesreća se svakodnevno uvećavaju kao i moguće posledice po zdravlje ljudi, materijalna dobra i funkcionisanje zajednice, tako da se pred državom postavlja imperativ koordinirane aktivnosti za smanjenje rizika i posledica u eventualnim vanrednim situacijama. Cilj ovog rada je da prikaže nivo spremnosti zdravstvenog sistema Crne Gore za reagovanje u vanrednim okolnostima koje direktno ugrožavaju živote i zdravlje ljudi na bazi analize reakcije sistema u događajima praćenim velikim brojem žrtava, povređenih i obolelih. Uočene su pozitivne reakcije, ali i slabosti koje ukazuju da se Nacionalna strategija za vanredne situacije mora unaprediti, kao i da zdravstveni sistem mora biti spreman na promptan odgovor u vanrednim situacijama. Zato mora delovati preventivno, jačati se i unapređivati kadrovski, opremom, infrastrukturom, kontinuiranom edukacijom. Važno je i definisati rizike, planove odgovora i spremnost prilagođavanja novonastaloj situaciji.