Sažetak ▼

Cilj rada je da ukaže na osnovne prioritete spoljne politike Ujedinjenog Kraljevstva i na njegovo mesto i ulogu u međunarodnim odnosima, a posebno u svetlu odluke o napuštanju Evropske unije. Opredeljujući se za izlazak iz Unije, Ujedinjeno Kraljevstvo je dalo prednost odnosima sa SAD, zemljama Komonvelta i Zaliva, Kinom u odnosu na veze sa EU koje su ekonomski i politički bile dominantne poslednjih nekoliko decenija. Autor polazi od pretpostavke da će ovakav izbor građana Ujedinjenog Kraljevstva imati velikog uticaja na njihov ukupni životni standard i na ulogu i mesto njihove zemlje u savremenim međunarodnim odnosima. Uprkos ukupnim vojnim, političkim, ekonomskim i kulturnim kapacitetima kojima raspolaže, nije realno očekivati da će Ujedinjeno Kraljevstvo uspeti da nadomesti izlazak iz jedinstvenog tržišta Evropske unije, koje godišnje stvara 18 triliona američkih dolara, kao i gubitak uloge privilegovanog partnera SAD u toj zajednici. Autor zaključuje da će u doglednoj budućnosti uloga Ujedinjenog Kraljevstva u međunarodnim političkim odnosima nastaviti da opada i da će se sve više svoditi na podršku njegovim ekonomskim i finansijskim interesima.

Sažetak ▼

Rad analizira kako preovlađujući proevropski diskurs sprečava da se uoči demokratski kapacitet evroskepticizma, posebno onog kanalisanog u Evropskom parlamentu, budući da predstavlja jedinu organizovanu opoziciju glavnom političkom toku, i to u okolnostima kada evropski kontinent polako napušta dugotrajni period prećutnog konsenzusa o neupitnoj poželjnosti sve dublje integracije u okviru Evropske unije i ulazi u uzbudljivi period nesigurnosti i turbulencija. Premda su opozicija i otvorena debata preduslovi demokratski organizovanog poretka i političkog procesa, uspon evroskeptika na evropskoj političkoj sceni bez sumnje stvara nelagodu kod proevropskih političkih snaga i pratećih akademskih struktura. Autorka u dokazivanju polazne teze koristi mišljenje i logiku nemačkog Saveznog ustavnog suda izražene u čuvenoj presudi o ustavnosti Ugovora iz Lisabona. Pored normativnih razmatranja, tekst sadrži i kraći empirijsko-politički deo o dosadašnjem usponu evroskepticizma i njegovoj eventualnoj perspektivi. Autorka zaključuje da možemo govoriti o uslovnoj uzajamnoj legitimizaciji evroskepticizma i Evropskog parlamenta.

Sažetak ▼

Pretpostavka od koje se u radu polazi je, da kada se radi o njenim punopravnim članicama, Evropska unija ne poseduje delotvorne pravne i političke mehanizme da sankcioniše i/ili preokrene njihovo demokratsko nazadovanje. Autorka analizira političku volju, sposobnost i legitimitet Evropske unije da brani osnovne vrednosti saopštene u Osnivačkom aktu na primerima kršenja liberalno-demokratskih normi od strane vlada u Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji. Cilj rada je da ispita uticaj upitne političke integracije istočnoevropskih zemalja po nastavak proširenja Unije na region Zapadnog Balkana. Autorka zaključuje da bi Evropska unija mogla da se suoči sa negativnim posledicama u godinama koje dolaze usled pragmatične politike podrške stabilokratskim režimima i, generalno, ambivalentnog stava prema budućnosti proširenja. Popuštanje državama kandidatima po pitanju ispunjenja kriterijuma iz Kopenhagena u zamenu za zadovoljenje trenutnih geopolitičkih interesa evropskih elita rezultiralo bi daljim sumnjama u već uzdrmani kredibilitet projekta izgradnje evropskog identiteta na temelju zajedničkih vrednosti i gubitkom reputacije tzv. normativne sile koja unapređuje globalne odnose kroz širenje sopstvenih načela i vrednosti.

Sažetak ▼

U radu se analizira značaj razvoja energetske infrastrukture za koncept energetske bezbednosti, način na koji potreba za njenom zaštitom i jačanjem stoji u osnovi energetske bezbednosne dileme i efekti takve dileme. Centralna hipoteza proveravana u radu odnosi se na pozitivne ishode energetske bezbednosne dileme, odnosno, pretpostavku prema kojoj ona, za razliku od klasične bezbednosne dileme, podstiče države na saradnju umesto na uzdržavanje od takvog činjenja. Stoga se u fokusu ovog istraživačkog zahvata nalazi analiza energetskih aranžmana triju država – Bugarske, Grčke i Jugoslavije – preduzetih radi jačanja sopstvene energetske bezbednosti, posmatrano od kraja 19. do kraja 20. veka, sa posebnim akcentom na hladnoratovski period. Primena uporedno-istorijskog pristupa podrazumeva stavljanje predmeta istraživanja u istorijsko-politički kontekst zato što su tri države više puta menjale granice i status, te su autori dotakli ključne političke i ekonomske procese koji su o(ne)mogućili određene energetske aranžmane analiziranih država. Autori zaključuju na analiziranoj studiji slučaja Bugarske, Grčke i Jugoslavije da energetska infrastruktura, kao i potreba za njenom zaštitom i jačanjem, može da doprinese povezivanju država, fizički i institucionalno, uprkos njihovom oprečnom političkom svrstavanju tokom Hladnog rata.

Sažetak ▼

Hugo Grocijus se sa dobrim razlogom smatra jednim od „očeva“ modernog međunarodnog prava iako je i među njegovim savremenicima ali i prethodnicima bilo naučnika koji su izuzetno doprineli postavljanju temelja međunarodnog prava kakvog danas poznajemo. Pojam humanitarne intervencije ima posebno mesto u njegovom čuvenom delu De iure belli ac pacis. Jedini pravi način da se istraži pitanje nastanka ideje humanitarne intervencije u ovom kapitalnom delu međunarodnog prava je kroz analizu u odgovarajućem vremenskom kontekstu, uz poseban osvrt na okolnosti života i rada Huga Grocijusa, što će autor i učiniti. Poseban osvrt biće dat na progresivne ideje Huga Grocijusa u delu De Iure Belli ac Pacis u kontekstu kolonijalističke politike Holandije 17. veka. Konačno, ovaj rad će demonstrirati da nije moguće da se o delu Huga Grocijusa govori niti kao u potpunosti lišenoj utilitarističke dimenzije niti (još manje) kao instrument državnih ciljeva. Autor zaključuje da je istina između dva ekstremna viđenja (ne nužno na sredini) i kroz prizmu međusobnog uticaja mnogih faktora njegovo delo i treba posmatrati.