Sažetak ▼

U radu se analizira proces institucionalizacije međuvladine saradnje i koordinacije državnih politika kroz mehanizam saradnje zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) i Kine poznatiji u javnosti kao “16+1” (odnosno, kao “17+1” počev od 2019. godine). Kroz eklektičku sliku razvoja savremenih međunarodnih odnosa, autori na metodološki pristupačan način ukazuju da ovaj mehanizam saradnje predstavlja značajan podsticaj za razvoj međunarodnih odnosa. S obzirom da je Kina preuzela dominantnu ulogu u redefinisanju „Globalnog sistema upravljanja“ čiji su ciljevi uravnotežen i održiv međunarodni razvoj, za njihovo ostvarenje Kina je utvrdila određene ideološke okvire koji su prisutni u njenoj spoljnoj politici kroz Inicijativu pojasa i puta. Kroz ovu Inicijativu, Kina nastoji postići šire ciljeve strategije razvoja Novog puta svile koja ne samo da određuje pravce unutrašnjeg razvoja Kine, već daje smernice za njenu stratešku saradnju sa susednim zemljama kao i sa zemljama na drugim kontinentima. Sledstveno, i sam mehanizam “16+1” (danas “17+1”), na taj način dobija važnu ulogu u ojačavanju kineske spoljnopolitičke pozicije i to, ne samo u odnosu na CIE, već i u odnosu na ostale evropske zemlje, uključujući i EU u celini.

Sažetak ▼

Tema ovog članka je srpska spoljna politika između njenih glavnih strateških ciljeva - članstva u Evropskoj uniji i saradnje sa Kinom u okviru Inicijative Pojas i put. Srbija svoju spoljnu politiku zasniva na četiri stuba – procesu pridruživanja EU i tri strateška partnerstva sa velikim svetskim silama – Kinom, Sjedinjenim Državama i Rusijom. Međutim, s obzirom da proces pristupanja EU zahteva da Srbija striktno poštuje svoje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ugovora o uspostavljanju transportne zajednice i drugih ugovora potpisanih sa EU, oni su ponekad u sukobu sa projektnim aktivnostima iz procesa partnerstva Pojasa i puta. Najčešće je to slučaj u odnosu na konkurenciju i zaštitu životne sredine. Autor daje analizu glavnih tačaka mogućeg sukoba i ukazuje na dvostruki standard u pristupu Evropske unije Inicijativi Pojas i put. Zatim iznosi argumente koji ukazuju na to da Pojas i put mogu poslužiti kao most između zemalja kandidata i unutrašnjeg tržišta EU. Autor zaključuje da, iako postoje određena strukturna opravdanja za skepticizam EU prema Pojasu i putu, najbolji način da se on prevaziđe je insistiranje na političkom dijalogu na mnogim postojećim nivoima između EU i Kine, s ciljem razmene informacija između njih o pravilima, politikama i standardima EU kojima se osigurava da kineske investicije i druge finansijske aktivnosti u Srbiji budu u skladu sa obavezama pridruživanja.

Sažetak ▼

Osnovna teza ovog članka je da Narodna Republika Kina, u skladu sa snažnom geopolitičkom strategijom, koristi geoekonomska sredstva u kontekstu preoblikovanja uticaja globalnih sila u različitim delovima sveta. Jedna od tih prostornih dimenzija kineske dominacije odnosi se na Zapadni Balkan, prvenstveno kroz ekonomsko prisustvo Kine u ovom regionu. U članku se najpre razmatra pitanje koncepata geopolitike i geoekonomije, a potom i prisustvo Kine u regionu Zapadnog Balkana i procvat infrastrukturnih projekata u domenu transporta i energetike. Za istraživanje su korišćene postojeće baze podataka o ekonomskoj uključenosti Kine u različitim sektorima ekonomije širom sveta, uglavnom China Global Tracker Investment (CGIT) i AidData Global, službene kineske baze finansijskih podataka za zemlje Zapadnog Balkana u periodu 2013-2018. Posebna pažnja je posvećena koristima koje Kina ima u pogledu realizacije tih projekata, iako tržište zemalja Zapadnog Balkana po sebi nije privlačno. Najzad, iznete su i neke zaključne primedbe u pogledu potencijala kineske strategije za preispitivanje političke i bezbednosne dinamike na Zapadnom Balkanu.

Sažetak ▼

NATO vojna intervencija u Jugoslaviji dogodila se pre dvadeset godina, što je izazvalo nekoliko važnih posledica ne samo po pitanju Kosova i Metohije, već i na globalnom nivou. Ovaj se rad koncentriše na pitanje važnosti slučaja KiM za koncept korektivne secesije. Glavni argument rada je da je slučaj KiM od najvećeg značaja za gore navedeni koncept, jer je motivisao brojne države da zvanično prihvate postojanje korektivne secesije u međunarodnom pravu. Pre nekoliko decenija ovo bi bilo teško zamisliti. Iako slučaj Kosova nije motivisao države da promene formalne izvore međunarodnog prava u tom pogledu, to bi moglo da promeni način ponašanja međunarodnih aktera kada oni donose odluke o secesiji. Prema tome, jedan od zaključaka rada je da, nakon Kosova, duh korektivne secesije ne može biti vraćen u bocu.

Sažetak ▼

Nakon proširenja Unije, novi susedi u Istočnoj Evropi i Južnom Kavkazu postali su od velikog značaja za stabilnost Evrope, zbog čega je EU formulisala Evropsku susedsku politiku i Istočno partnerstvo. Imajući u vidu da Rusija posmatra ovo područje kao sferu sopstvenog uticaja, postala je važna i njena politika, kao i reakcije na inicijative Unije u ovom regionu. Ovaj geopolitički kontekst Istočnog partnerstva postao je očigledan izbijanjem ukrajinske krize. Pored toga što je ukazala na ograničenja često tehnokratskog pristupa EU, ova kriza je jasno pokazala da postoji sukob ciljeva Evropske unije i Ruske Federacije u zajedničkom susedstvu i postavila pitanje bezbednosnih i geopolitičkih implikacija ove inicijative. Takođe, politike i interesi Evropske unije i Ruske Federacije utiču ne samo na Ukrajinu već, u većoj ili manjoj meri, na razvoj prilika u svim ostalim zemljama koje su uključene u Istočno partnerstvo EU – Gruziju, Moldaviju, Belorusiju, Jermeniju i Azerbejdžan.