Sažetak ▼

U radu se analizira problematika političke stabilnosti u kontekstu promena pozicije glavnih političkih subjekata. Izmenjena uloga nacionalne države u uslovima globalizacije, neminovno se odražava i na poimanje i stanje fenomena bezbednosti. S druge strane, broj i karakteristike bezbednosnih izazova i pretnji značajno se povećao. Pored, od ranije prisutnih problema, došlo je do povećanja narkotrafinga, nelegalnih migracija, porasta trgovine ljudskim organima, eskalacije piraterije i kriminalizacije različitih sfera života. Zadnje dve godine svet se suočio i sa novim globalnim bezbednosnim problemom, ovog puta u oblasti zdravlja – pandemijom kovida 19. Praksa je pokazala da je (u većini slučajeva) nacionalna država postala slabija i nesamostalnija a njoj odgovarajući, državnocentristički sistem bezbednosti, neefikasnan, skup, glomazan i neadekvatan mnogim novim pretnjama. Snaga ovakvog zaključka proističe iz analize funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti u uslovima terorističkih napada, ali i iz izučavanja mehanizama rušenja suverenih država pod presudnim uticajem spoljnih faktora.

Sažetak ▼

Članak istražuje ulogu Turske u sukobu oko Nagorno Karabaha koji je izbio između Azerbejdžana i Jermenije u septembru 2020. godine. Analizira se kako su promene i kontinuitet u spoljnoj politici Turske uticali na ishod sukoba, kao i u kojoj meri je on iskorišćen za ispunjavanje spoljnopolitičkih ciljeva Turske. Dakle, za razliku od većine istraživanja Nagorno-Karabaha, ovaj članak se fokusira na ulogu jednog spoljnog aktera, a ne na sam konflikt ili moguće hipoteze za njegovo rešavanje. Na poseban fokus članka uticala je činjenica da je učešće Turske dovelo do promene dugogodišnjeg statusa quo u Nagorno-Karabahu, što je omogućilo da se situacija dramatično preokrene u korist Bakua. Turska se, uz Rusiju, pojavila kao jedan od najvažnijih regionalnih aktera u ovom sukobu. To je rezultat naglašenih spoljnopolitičkih ambicija Turske, na koje su uticale promene u njenom međunarodnom bezbednosnom okruženju, kao i promene u unutrašnjoj politici zemlje. U svakom slučaju, Turska je svojom ulogom u drugom ratu u Nagorno Karabahu još jednom pokazala odlučnost da, uprkos tome što je članica NATO-a, svoju spoljnu, a posebno regionalnu politiku vodi samostalno i u skladu sa svojim nacionalnim interesima.

Sažetak ▼

U radu autori analiziraju sajber prostor, koji predstavlja proizvod brzog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, njegovu ulogu i značaj koji ima za vodeće svetske sile. Ipak, uz nesumnjive prednosti za savremeno društvo, sajber prostor ima i određene negativne aspekte u pogledu funkcionisanja države. Autori ističu da u sajber prostoru postoje određene pretnje i da su one sve brojnije i sofisticiranije. U strateškim i doktrinarnim dokumentima mnogih zemalja one su nalaze među najvećim bezbednosnim izazovima u 21. veku. Autori objašnjavaju da sajber prostor karakteriše sve veća militarizacija i nesumnjivo vojno prisustvo vodećih svetskih sila poput SAD (SAD) i Rusije. Dalje, autori razvijaju argument da je sve veća zavisnost i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija izazvala, između ostalog, i promenu fizionomije savremenih oružanih sukoba. Sledeći deo rada posvećen je sukobu država u sajber prostoru. U završnom delu članka autori daju primere incidenata između SAD i Rusije i analizira njihovu sposobnost za sajber ratovanje. Autori zaključuju da obe svetske sile imaju respektabilne ofanzivne i odbrambene kapacitete za sajber ratovanje.

Sažetak ▼

Predmet analize u ovom članku je priroda strateških veza između Ukrajine i Evropske unije, uključujući i skorašnje političke događaje u kontekstu ruskog vojnog napada 2022. godine. Premda dve strane već godinama unapređuju svoje veze kroz susedsku politiku i stratešku inicijativu Istočno partnerstvo, autor nastoji da pokaže da se neprolazna ambicija Kijeva oduvek ogledala u obezbeđivanju priznanja perspektive članstva u Evropskoj uniji. Autor smatra ukrajinski zahtev za članstvo u EU neizvesnim iz nekoliko razloga, počevši od zabrinutosti Unije oko očuvanja vlastite stabilnosti, preko problema vezanih za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje, do toga da taj akt predstavlja presedan za druge istočne partnere, zaključno sa činjenicom da uključivanje novih zemalja može dodatno poremetiti aktuelnu agendu proširenja Evropske unije. Pored analize pravnih i političkih dokumenata Evropske unije i drugih međunarodnih aktera, autor upotrebljava i istorijski metod u cilju objašnjavanja gorespomenutih aspekata, kroz analizu glavnih političkih događaja koji su vodili ka sadašnjem stanju. Zaključci istraživanja ogledaju se u konstatovanju da, premda Ukrajina ima pravni osnov da podnese aplikaciju za članstvo, nije izgledno da taj zahtev može da rezultira brzim pristupanjem Uniji usled gorespomenutih razloga, ali i složene procedure odlučivanja u tom domenu u samoj EU. Međutim, u kontekstu aktuelne krize, EU planira da podrži Ukrajinu kao strateškog partnera u različitim domenima, uključujući i vojne napore u odbijanju ruskih napada, iako to neće činiti na direktan način.

Sažetak ▼

U radu je analiziran uticaj koji kineska javna diplomatije i meka moć (kulturna meka moć) imaju na javno mnenje u Bosni i Hercegovini. Testirane su tri specifične slike koje Kina želi da projektuje u Bosni i Hercegovini: Kina kao drevna civilizacija, lider zemalja u razvoju i odgovoran partner u međunarodnoj zajednici. Razmatra se da li kulturna meka moć, primenjena putem Konfucijevih instituta, programa akademske razmene i think tank institucija, utiče na percepciju javnosti u Bosni i Hercegovini. U prvom delu rada dat je teorijski okvir javne diplomatije, meke moći i kulturne diplomatije, dok se u drugom ocrtava institucionalni, diplomatski i regulativni okvir meke moći i predstavljaju zainteresovane strane, odnosno akademska razmena i Konfucijevi instituti. U završnom delu analizirane su anketa i intervjui i predstavljeni rezultati o tome kako ovi različiti alati javne diplomatije oblikuju percepciju Kine u Bosni i Hercegovini. Rad se zaključuje tvrdnjom da se meka moć kineske javne diplomatije ostvaruje u Bosni i Hercegovini, kao i da je ona prihvaćena.