Sažetak ▼

Cilj ovog članka je analiza svih elemenata održivog razvoja, posebno u kontekstu nove metodologije politike proširenja za zemlje Balkana. U osnovi, analiza se zasniva na konceptu iz Agende 2030. Drugi koncept se sastoji od dve metodologije za pristupanje EU, gde su kriterijumi grupisani kroz poglavlja (stara metodologija) i klastere (nova metodologija). istraživačko pitanje u ovom radu je da li je nova metodologija pristupanja EU garancija za postizanje boljih vrednosti indikatora održivog razvoja ili ne. Više-kriterijumska analiza odlučivanja (MCDA), tačnije Proces analitičke hijerarhije (AHP metoda), koristi se za određivanje prioriteta kriterijuma održivog razvoja na osnovu indikatora održivog razvoja kroz dva različita koncepta. Rezultati analize su pokazali da je postizanje SDG-a prema Agendi 2030 utvrđeno metodološki po zemljama, uz uvažavanje specifičnosti zemalja i njihovih politika. Takođe, rezultati su pokazali da je prihvatanje nove metodologije, odnosno organizovanje poglavlja u klastere i shodno tome pregrupisavanje indikatora, pokazalo bolje rezultate. Zaključci iz ovog članka mogu se primeniti u donošenju odluka o izboru najboljeg pristupa održivom razvoju za pojedine zemlje.

Sažetak ▼

Ovaj članak istražuje pristup Srbije evropskim integracijama i odnosima sa Rusijom i njihove implikacije njenu spoljnu i unutrašnju politiku. Politika Srbije je okarakterisana kao spoljna politika „male države” koja je osmišljena da održava dobre odnose sa EU i Rusijom, verujući da će joj to pomoći da prevaziđe unutrašnje i međunarodne izazove. U svetlu napetih odnosa Rusije sa Zapadom, u članku se ispituje kako se ova politika razvijala u poslednje dve decenije i da li je održiva u promenjenim međunarodnim okolnostima. Fokusira se na činjenicu da je pristup Srbije EU i Rusiji pokazao kontinuitet uprkos rastućoj polarizaciji na međunarodnom nivou izazvanoj krizom u Ukrajini 2014. Međutim, usled brzog i dramatičnog pogoršanja odnosa EU i Rusije izazvanog ruskim napadom na Ukrajinu, njenu sadašnju politiku postalo je veoma teško održati. Pragmatična politika Srbije, oblikovana unutrašnjim i spoljnopolitičkim interesima i vođena nizom ekonomskih, pravnih i bezbednosnih argumenata, stavljena je na iskušenje. Ovi argumenti su se pojavili kao novi ključni trendovi u Srbiji i mogu se pratiti kroz odgovor države na rat u Ukrajini i odgovore EU i Rusije na politiku države. Srbija se našla pod pritiskom obe strane, što izaziva napetost i neizvesnost i dovodi državu u tešku poziciju. Ovaj članak pokazuje da uprkos pritiscima i očekivanjima obe strane, nije došlo do drastične promene u politici Srbije prema EU ili Rusiji. Međutim, činjenica je da je manje prostora za ispunjavanje njenih spoljnopolitičkih prioriteta, koji sada izgledaju međusobno nespojivo. Stoga, u širem smislu, ovaj članak dovodi u pitanje održivost aktuelne spoljne politike Srbije kao okvira za očuvanje strateških i nacionalnih interesa države.

Sažetak ▼

Raznovrsna politička i institucionalna saradnja Srbije i Kine nedavno je podstakla dinamičan razvoj ekonomskih odnosa dve zemlje. Oni su brzo napredovali, posebno zahvaljujući učešću Srbije u formatima Kina – Centralne i istočne evropske zemlje i inicijativi Pojas i put. Svi pomenuti događaji su izazvali promene ekonomskih odnosa Kine i Srbije u tri pravca: promene trgovinskih obrazaca, obima kredita i priliva kineskih investicija. Ovaj članak se fokusira na kineske investicije (strane direktne investicije, akvizicije i zajednička ulaganja) u okviru Pojasa i puta u Srbiji, koristeći pri tome kvalitativnu i deskriptivnu statitističku analizu. Autori su analizirali tip preduzeća, vrednost investicija i industrije u koje su kineske kompanije plasirale kapital. Rezultati istraživanja ukazuju na povećanje bilateralne trgovine, posebno izvoza, nakon kineskih investicija. Vrednost kineskih investicija je vremenom rasla, sa relativno visokom koncentracijom u automobilskoj industriji i relativno malom broju u drugim industrijama, dok su investicije prvo realizovala državna preduzeća, a danas ih uglavnom realizuju privatna preduzeća. Autori su zaključili da se uloga Kine u ekonomskom razvoju Srbije povećava, ali da se ona ne treba posmatrati ni kao spasilac niti kao pretnja, već ju je potrebno posmatrati kao važnog srpskog ekonomskog partnera, čiji se uticaj u Srbiji povećava. No, na samoj Srbiji će ostati da odluči kakva će biti budućnost ekonomske uloge Kine na njenoj teritoriji.

Sažetak ▼

Uspon kopnene sile koja teži da svoju moć proširi i na pomorski aspekt oružanih snaga vidi se kao jedan od važnih pokretača sukoba između velikih sila, kao i značajan element nemačke politike zbog čega je Velika Britanija odlučila da uđe u Prvi svetski rat. Politički odnosi ključnih aktera u regionu istočne Azije u protekle dve decenije pojedini autori vide kao slične okolosti koje su uticale na izbijanje sukoba u Evropi na početku 20. veka. istorijska analogija o kojoj je reč pruža obilje korisnih informacija, ali propušta da objasni procese ravnoteže snaga koji su bili prisutni i uticali na politiku ključnih aktera. U radu ćemo se fokusirati na sagledavanje procesa ravnoteže snaga i ravnoteže pretnje i na koji način su uticali na politiku država uoči Prvog svetskog rata i u kom obliku su prisutni danas u istočnoj Aziji. S obzirom da je reč o konceptu ravnoteže snaga rad je načinjen u okvirima realističke škole međunarodnih odnosa. Upoređivanjem različitih procesa uravnotežavanja pokušali smo da ukažemo na pojedine konceptualne nedostatke ove istorijske analogije, kao i zbog čega istorijske okolnosti i odnosi velikih sila uoči Velikog rata ne odgovaraju strateškom okruženju istočne Azije.