Sažetak ▼

U radu se istražuju uopšteno obim i ograničenja nuklearne energije, kao i mogućnost primene nuklearne elektrane u kontekstu neophodne energetsketranzicije u Republici Srbiji. Energetska saradnja Srbije i Rusije već postoji u sektoru fosilnih goriva i snaga Rusije je bez premca na globalnom nivou. Kao najveći snabdevač evropskih zemalja gasom i naftom, Rusija snagu svojih resursa koristi u spoljnopolitičke svrhe, tako da čak ni aktuelni rat u Ukrajini nije zaustavio snabdevanje gasom Evropske unije. Autor analizira moć ROSATOM-a kao najvećeg svetskog izvoznika nuklearne tehnologije i mogućnosti da Srbija iskoristi strateško partnerstvo sa Rusijom u postizanju dogovora oko izgradnje nuklearne elektrane. Rad je zasnovan na realističkoj teorijskoj postavci međunarodnih odnosa. Osnovna hipoteza je da Srbija na putu energetske tranzicije mora postepeno da smanji zavisnost od termoelektrana na ugalj, koje su, sem što su neefikasne, istovremeno i veliki zagađivači životne sredine. Najbolje rešenje bi bilo izgradnja nuklearne elektrane po ruskoj tehnologiji. Srbija je već preduzela korake na unapređenju saradnje sa Rusijom u nuklearnoj oblasti kroz nekoliko sporazuma koje je potpisala u periodu od 2018. do 2022. Ti sporazumi predstavljaju solidnu polaznu osnovu za ukidanje zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i sklapanje aranžmana za izgradnju takvog postrojenja na teritoriji Republike Srbije.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada je istraživanje odnosa između novih i ometajućih tehnologija (EDT) i podregionalnog režima kontrole naoružanja na Zapadnom Balkanu (ZB), uspostavljenog Sporazumom o podregionalnoj kontroli naoružanja koji je potpisan 14. juna 1996. u Firenci (Sporazum). Da li EDT koje zemlje Zapadnog Balkana poseduju ili planiraju da steknu utiču na postojeću jednačinu kontrole naoružanja na ovom prostoru i, ako da, da li nam je potreban novi režim kontrole naoružanja? Autori istražuju ovo pitanje kroz analizu EDT-a koje su se ukorenile u državama stranam Sporazuma i verovatno će postati značajne u budućnosti, i režima podregionalne kontrole naoružanja, uzimajući EDT kao jednu od varijabli koja dovodi u pitanje postojeći režim kontrole naoružanja. Oni upoređuju trenutne EDT kapacitete koje poseduju države Zapadnog Balkana, kao i potencijal tih EDT-a da naruše ravnotežu snaga utvrđenu Sporazumom. Autori zaključuju da, iako nam nije potreban potpuno novi sporazum o kontroli naoružanja na Zapadnom Balkanu, odgovoran pristup bi uključivao ažuriranje postojećeg režima kontrole naoružanja, posebno u pogledu novih mera za izgradnju poverenja i bezbednosti (CSBM) i povećanu transparentnost po pitanju nabavki i prirode potencijalne upotrebe EDT-a.

Sažetak ▼

U radu se istražuje eksploatatorska priroda odnosa Evropske unije prema Africi. Eksploatatorske tendencije su prisutne od početka, još u samom Rimskom ugovoru, i kozistentne su i kroz ere Jaundea, Lomea i Kotonua. Vremenom, eksploatatorska priroda ovog odnosa postaje sve zamegljenija kroz promene vokabulara i suptilnije mehanizme ekonomske eksploatacije. Svaki novi okvir saradnje nastojao je da naglasi važnost jednakog u partnerstva na liniji EU-Afrika, ali je nejednakost između dve strane stalno rasla. To je slučaj i sa najnovijim strateškim okvirom zvanim “globalna kapija”. Taj investicioni plan je ad hoc inicijativa osmišljena da se suprotstavi kineskim interesima u region. EU nastoji da bude creator normi na afričkom kontinentu. U radu se preispituje sposobnost EU da ispuni tu ulogu.

Sažetak ▼

U poslednjih četrdeset godina došlo je do naglog porasta broja transnacionalnih aktera u međunarodnom sistemu. To je pokrenulo još uvek nedovršenu polemiku u oblasti međunarodnih odnosa o tome kako transnacionalni akteri utiču na državnu aktivnost. U novijoj literaturi o „transnacionalnim naukama“ u okviru međunarodnih odnosa mogu se uočiti dve struje: prvu čine zagovornici pristupa koji državu vide kao dominantnu silu u svetskoj politici, dok drugu čine oni koji uspon transnacionalnih aktera posmatraju kao empirijski dokaz da država kao akter u međunarodnom sistemu polako gubi primat. Novija literatura iz sredine 90-tih godina prošlog veka pokušala je da transnacionalne nauke udalji od te stare polemike. Ono što obe strane previđaju jeste činjenica da zapravo dele isto istraživačko pitanje. Naime, i jedne i druge zanima način na koji transnacionalni akteri mogu uticati na državno ponašanje, samo što im se pristupi razlikuju. Kao rezultat dobijamo neadekvatno objašnjenje značaja transnacionalnih aktera i niz problema u merenju zbog preopširnosti osnovnih pojmova. Ovaj članak predlaže novi teorijski okvir za testiranje sposobnosti transnacionalnih aktera da utiču na državno ponašanje.

Sažetak ▼

iako Republika Srbija (Srbija) nema usvojenu spoljnopolitičku strategiju, postoji niz elemenata koji se dosledno primenjuju. Jedna od njih je insistiranje na prioritetizaciji saradnje sa Rusijom. Srpsko-ruski odnosi su postali jači i dublji u poslednjih 20 godina i malo je verovatno da će na njih uticati promene u globalnom okruženju koje se dešavaju posle februara 2022. godine. ovaj rad se bavi kontinuiranim srpsko-ruskim odnosima i njihovom dinamikom, uz analizu razvoja spoljne politike Srbije i objašnjenje kako su odnosi sa Rusijom postali prioritet. Analiza bilateralnih odnosa dveju država vrši se oslanjanjem na strukturalni realizam kao teorijski okvir, pre svega na razmatranje principa samopomoći kao jednog od ključnih faktora pri određivanju spoljne politike. Metodološki okvir se zasniva na analizi diskursa, analizi sadržaja, ali i korišćenju komparativne metode, metode indukcije i dedukcije.

Sažetak ▼

Definisanje Severne Amerike kao podregiona Novoga sveta od perioda Hladnoga rata do post-hladnoratovskog perioda večiti je problem. Rad se usredsređuje na analizu statusa tri države Severne Amerike od 1980. do 2022. godine. Korišćenjem uporednog metoda, metoda analize sadržaja s pravnog stanovišta i istoriografskog i statističkog metoda, rad nudi odgovor na istraživačko pitanje: Da li Kanada, Meksiko i Sjedinjene Američke Države (SAD) podržavaju ideju o Severnoj Americi kao zajedničkom prostoru? Podeljen na dva perioda -pre i nakon 2001, rad ukazuje na značaj dvostranog sporazuma o slobodnoj trgovini Kanada-SAD zamenjenog trostranim Sporazumom o slobodnoj trgovini među državama Severne Amerike koji je uključivao Kanadu, Meksiko i SAD. Nadalje, Sporazum o slobodnoj trgovini među državama Severne Amerike zamenjen je Sporazumom Kanada-SAD-Meksiko kao konačnom verzijom. Sporazum Kanada-SAD-Meksiko stvoren je u godinama sve većeg stremljenja ka slabljenju demokratije u Meksiku i SAD. Zaključak rada temelji se na rezultatima koji se odnose na ovaj podregion Novoga sveta.