Sažetak ▼

Savremeni pojavni oblici organizovanog kriminala (OK) i terorizma odlikuju se naglašenom transnacionalnom dimenzijom. S druge strane, u aktuelnim krivičnopravnim sistemima većine država i dalјe dominira načelo suvereniteta, koje se zasniva na isklјučivoj nadležnosti nacionalne države u suprotstavlјanju kriminalu, kako na normativnom tako i na praktičnom planu. Ova protivrečnost u značajnoj meri negativno utiče na efikasnost kontrole pomenutih oblika kriminala. Kao rešenje, nameće se razvijanje postojećih i normativno regulisanje i praktična primena novih oblika međunarodne krivičnopravne saradnje (MKS), što je istaknuto kao jedan od dominantnih cilјeva u nizu međunarodnih strateških dokumenata koji se odnose na suzbijanje i sprečavanje savremenih oblika kriminala. Ovo se posebno odnosi na strateška dokumenta Evropske unije (EU), u čijim okvirima su razvijeni oblici MKS zasnovani na savremenim načelima, poput načela „međusobnog priznanja sudskih odluka“. Implementacija pomenutih oblika MKS u krivičnopravno zakonodavstvo Srbije trebalo bi da bude jedan od strateških cilјeva u procesu pristupanja naše zemlјe EU. Autori analizaju sadržaj relevantnih nacionalnih akata, kao i strateških dokumenata Evropske unije (u kojima je MKS u kontroli OK i terorizma istaknuta kao jedan od strateških cilјeva), sa cilјem definisanja predloga za revidiranje sadržaja u domenu MKS u pogledu nacionalnih strategija

Sažetak ▼

Savremeni terorizam predstavlja jedan od kritičnih društvenih problema, ozbiljnu pretnju po živote, osnovna prava građana i vrednosti društva. Finansiranje terorizma prepoznato je kao poseban bezbednosni rizik, kao nezakonita i veoma opasna praksa koja predstavlja značajnu pretnju nacionalnoj i međunarodnoj bezbednosti. Terorističke organizacije i njihove aktivnosti poput planiranja, pripremanja i izvođenja terorističkih akata najčešće su podržane sredstvima iz ilegalnih izvora, mada podjednako zabrinjava činjenica da se u nemalom broju slučajeva finansiranje vrši sredstvima koja su potpuno legalna. S obzirom na ulogu koju finansiranje ima, kao neizostavni element borbe protiv terorizma nameće se upravo borba protiv njegovog finansiranja. Usled nacionalnog i međunarodnog karaktera ove kriminalne aktivnosti, neophodno je da napori koji se ulažu u suzbijanje finansiranja i uopšte terorizma imaju transnacionalni karakter sa velikim ulaganjem u međusobnu saradnju. To se čini kroz stroge finansijske propise, praćenje sumnjivih transakcija, zamrzavanje imovine osumnjičenih pojedinaca ili organizacija umešanih u terorizam, i druge aktivnosti. Ovo istraživanje ima za cilj da analizom međunarodnih dokumentata ukaže na institucionalizovane napore koji su do sada načinjeni u oblasti suzbijanja finansiranja terorizma. Uz to, napraviće se osvrt na mehanizme koje je Republika Srbija uspostavila u oblasti suzbijanja finansiranja terorizma, a u skladu sa naporima međunarodne zajednice na tom polju.

Sažetak ▼

Autori razmatraju sisteme odbrane Švajcarske, Švedske i Srbije, organizovane prema konceptu totalne odbrane i opredeljene da odbranu organizuju angažovanjem svih resursa društva. Totalna odbrana predstavlja racionalan i integrisan oblik bezbednosno-odbrambenog organizovanja subjekata društva. Obuhvata vojnu, kao i civilnu odbranu neutralnih država, ali i onih koje su deo odbrambenih saveza (NATO), pri čemu značajan faktor predstavlja usklađeno delovanje komponente sistema i razvijenost nacionalne logistike. Radom se nastoji da se, pregledom i analizom javno dostupnih strategijskih i drugih dokumenata značajnih za bezbednost i odbranu odabranih zemalja, stekne uvid u percepcije izazova, rizika i pretnji, elemente politike odbrane i organizovanje sistema odbrane. Osnovna hipoteza rada je da organizacija i implementacija totalne odbrane u Švajcarskoj i Švedskoj mogu predstavljati dobre primere za države, kao što je Srbija, koje nastoje da organizuju svoju odbranu po principu totalne odbrane. Švajcarska je stalno neutralna država, dok su Švedska i Srbija vojno neutralne, iako je Švedska podnela zahtev za učlanjenje u NATO. Različita ratna prošlost, strategijski položaj, percepcije izazova, rizika i pretnji, demografska struktura, ekonomska razvijenost i izdvajanja za odbranu i druge osobenosti država, imaju za posledicu i različitost koncepta i organizacije odbrane u celini ili po segmentima. Države bezbednost posmatraju holistički, a sisteme odbrane kao složene i dinamične sisteme, zavisne od spoljašnjih i unutrašnjih faktora, što zahteva i njihovo stalno prilagođavanje promenama okružanja i u granicama ekonomskih mogućnosti.

Sažetak ▼

Razvijanje sposobnosti države za projekciju „meke moći“ sve više postaje karakteristika svih velikih igrača u međunarodnoj areni. Ona je integralni deo spoljne politike sa dugoročnim ciljevima koja, svojim kulturološkim, ideološkim, političkim ili humanitarnim resursima nudi privlačnost državi ka kojoj se usmerava. Oko osnovnih potencijalnih sadržaja „meke moći“ postoji relativno teorijsko saglasje američkih i ruskih autora. Objašnjenje suštine „meke moći“ koje dao Profesor Naj (Joseph Nye) prihvaćeno je i od većine ruskih autora. Činjenica je, međutim, da se Rusija u primeni „meke moći“ nalazi ispod nivoa SAD, Kine i Evropske unije, osim u sferi humanitarnog delanja vezanog za institucije civilne odbrane. Iako se humanitrana saradnja realizuje u veoma širokom zahvatu, za potrebe ovoga rada primenjivaće se uže tumačenje koje podrazumeva neposrednu humanitarnu pomoć, humanitarne operacije i akcije koje se sprovode u situacijama prirodnih i tehnogenih katastrofa, humanitarnih kriza i oružanih sukoba. Njena posebnost leži pre svega u specifičnosti sistema nacionalne bezbednosti Rusije i postojanju moćnog Ministarstva za vanredne situacije i otklanjanje posledica katastrofa prirodnog i tehnogenog karaktera, koji joj nudi veliki izbor ponude za potrebe međunarodne humanitarne saradnje. U radu će posebno biti prikazan Srpsko-ruski humanitarni centar, kao dobar primer humanitarne saradnje, ali i projekcija „meke moći“ Rusije.

Sažetak ▼

Organizovani kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost, ekonomiju, a nekada i pravni poredak zemlje. Kriminalne grupe koriste dostignuća informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) za širenje organizacije, komunikaciju i upravljanje aktivnostima i resursima, kao i za ulaganje u razvoj sopstvenih aplikacija za delovanje kroz nelegalne kanale. Najmoćnije organizovane kriminalne grupe imaju svoje IKT stručnjake čiji je cilj da štite komunikacione kanale, kao i da osmišljavaju nove načine „zaobilaženja“ i neutralisanja policijskih mera i tehnika za otkrivanje i praćenje njihovog delovanja. Pripadnici organizovanih kriminalnih grupa koriste komunikacione aplikacije koje omogućavaju šifrovani prenos elektronskim uređajima pomoću odgovarajućeg operativnog sistema, omogućavajući instaliranje aplikacije i uspostavljanje veze sa internetom kako bi se omogućila potrebna zaštićena komunikacija. Postoje i aplikacije koje omogućavaju šifrovanje celog uređaja, što otežava pronalaženje njegovog sadržaja ili otkrivanje potrebnih informacija i dokaza. U radu su prikazane karakteristike organizovanog kriminala i načina njegovog izvršenja, sa akcentom na upotrebi kriptografskih tehnika. Obrađene su studije slučaja koje ilustruju veličinu i obim problema zloupotrebe enkripcije od strane organizovanih kriminalnih grupa, a zatim su identifikovani izazovi u suprotstavljanju zloupotrebi kriptografije sa tehničko-tehnološkog i pravnog aspekta i date smernice za unapređenje mehanizama suprotstavljanja organizovanom kriminalu.

Sažetak ▼

U današnjem digitalnom dobu, socijalni mediji (društvene mreže) imaju značajnu ulogu u širenju informacija. Međutim, pojave kao što su lažne vesti mogu značajno narušiti poverenje korisnika. U isto vreme, veštačka inteligencija otvara nove izvanredne mogućnosti, dok donosi i značajne izazove. Veštačka inteligencija se već primenjuje u otkrivanju lažnih vesti na društvenim mrežama, čineći ovo značajnim područjem istraživanja zbog velikog uticaja na društvo i politiku. Ovaj rad proučava primenu veštačke inteligencije na društvenim mrežama, s posebnim osvrtom na otkrivanje lažnih vesti, i to kroz analizu stavova studentske populacije. Pored toga, ispituju se razlike između starijih i mlađih studenata u njihovim odgovorima. Rezultati ukazuju na ograničenu upućenost studenata u ovu vrstu programa, čime se nameće potreba za obrađivanjem ovih tema u budućim univerzitetskim nastavnim planovima. Veći broj studenata smatra da su algoritmi veštačke inteligencije za otkrivanje lažnih vesti korisni za društvo u odnosu na one koji smatraju suprotno. Rezultati ukazuju da postoji zabrinutost u pogledu moguće zloupotrebe ovih tehnologija i njihovog uticaja na slobodu govora, stoga se ističe potreba za nepristrasnim nadzorom i regulativom. Istraživanje je pokazalo da su studenti svesni prednosti i ograničenja primene veštačke inteligencije na društvenim mrežama, a stariji studenti pokazuju veću otvorenost prema tim programima.