Sažetak ▼

Fenomen energetskog siromaštva pokazuje da energetska pitanja, tradicionalno povezana sa međunarodnim, regionalnim i nacionalnim nivoima analize, imaju šire ekonomske i političke uzroke koji se manifestuju i na nivou zajednice i individualnom nivou. Aktuelna energetska kriza koja je zahvatila evropski kontinent, zajedno sa nekim strukturalnim faktorima poput oskudnih resursa, energetske tranzicije i rata između Rusije i Ukrajine, naglasila je individualističke posledice tekućih energetskih procesa. Činjenica da je skoro 42 miliona ljudi u Evropskoj uniji pogođeno energetskim siromaštvom postavila je fenomen energetskog siromaštva veoma visoko na dnevni red EU. Jasna povezanost ove teme sa konceptom ljudske bezbednosti čini fenomen energetskog siromaštva opravdanim za analizu iz perspektive pojedinca. Stoga je cilj ovog rada da istakne karakteristike pristupa zasnovanog na ljudskoj bezbednosti kao solidnog okvira za razumevanje i analizu fenomena energetskog siromaštva u EU. Pregled akademske baze znanja o ovoj pojavi, sekundarna analiza podataka relevantnih evropskih istraživanja i analiza odgovarajućih politika i praksi EU u borbi protiv energetskog siromaštva glavni su metodološki alati za mapiranje trenutnog stanja i analizu veze između energetskog siromaštva i koncepta ljudske bezbednosti u EU.

Sažetak ▼

Rad analizira pojavu sajberprostora u kontekstu principa suvereniteta kao fundamentalnog principa međunarodnog javnog prava. Reč je o mladom fenomenu koji se još uvek teško definiše na jasan način u međunarodnoj zajednici. Autor analizira da li se, koji i u kojoj meri formalin izvori međunarodnog javnog prava primenjuju na sajber prostor. Analiza se fokusira na tri centralna izvora međunarodnog javnog prava – međunarodne ugovore, međunarodne običaje i opšta pravna pravila. Sajber prostor se potom analizira iz dva ugla. Prvi, spolji aspekt analize traži odgovor na pitanje da li, pre svega države kao centralni subjekti međunarodnog javnog prava, ali i međunarodna zajednica, i u kojoj meri, imaju suverenitet u sajberprostoru. Drugi, unutrašnji segment analize usmeren je ka utvrđivanju toga da li sajber prostor raspolaže sopstvenim suverenitetom. Rad vrši osvrt i na perspektive vodećih svetskih sila, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, Narodne Republike Kine i Ruske Federacije. Autor zaključuje da je neophodno nastaviti sa radom na regulaciji sajber prostora, primarno kroz institucije Ujedinjenih nacija. Jedino regulacija na ovom nivou može obezbediti neophodnu pravnu regulative koja će adekvatno regulisati specifičan prostor kakav predstavlja sajber prostor.

Sažetak ▼

U radu se polazi od namere da se pruži doprinos sistematskom izučavanju sajber strategija i politika kroz sintezu ključnih događaja i nalaza o delovanju država u sajber prostoru nakon 2007. godine. Ovakva sinteza podrazumeva praćenje procesa koji su doprineli početku militarizacije sajber prostora u periodu od 2007. do 2013. godine. Potom, pri definisanju osnovnih karakteristika sajber prostora koje determinišu delovanje država, izdvajaju se demokratičnost, veliki potencijal ljudske greške, problem atribucije, tehničku volatilnost, i vremensku ograničenost i brzinu reagovanja. Konačno, sinteza podrazumeva i konkretan primer uticaja ključnih karakteristika na strateško delovanje SAD kao velike sile u tom domenu. Na osnovu analize strateških dokumenata SAD, ali i uvida u ranije ponašanje ove države, u radu se tvrdi da teorija „upornog angažmana”, koja u izgradnji teorije uzima u obzir prethodno navedene karakteristike, ostaje okosnica delovanja SAD u sajber prostoru.

Sažetak ▼

Predmet istraživanja ovog rada su ekonomske karakteristike i izazovi sa kojima se suočavaju kontinentalne države, sa posebnim fokusom na Republiku Srbiju, državu bez izlaza na more. Autor polazi od toga da kontinentalne države čine 38 procenata stanovništva najsiromašnije milijarde svetske populacije, te da sama činjenica da neka država nema izlaz na more umanjuje njen privredni rast. Britanski ekonomista Pol Kolijer predlaže niz strategija koje kontinentalne države mogu da implementiraju kako bi prevazišle ove izazove. Čak i kada vlade kontinentalnih država implementiraju sve predviđene strategije u praksi, to nije garancija njihovog uspeha imajući u vidu da dobar deo njih zavisi od eksternih faktora, na prvom mestu volje susednih država. Istraživanje obuhvata analizu postojećih javnih i ekonomskih politika kroz prizmu Kolijerovih strategija koje uključuju oslonac na ekonomski rast susednih država, unapređenje ekonomskih politika u regionu, bolji pristup obali, poreske olakšice, unapređenje vazdušne povezanosti i razvoj digitalne ekonomije, podsticanje doznaka, kreiranje transparentnog okruženja za investitore u oblasti prirodnih resursa, ruralni razvoj i privlačenje spoljne pomoći, u vidu studije slučaja Republike Srbije. Cilj istraživanja je da se ispitivanjem postojećih javnih i ekonomskih politika, sagleda u kojoj meri one odgovaraju strategijama koje je predložio Pol Kolijer. Rezultati pokazuju da, iako javne i ekonomske politike Republike Srbije faktički u velikoj meri odgovaraju onome što su Kolijerove predložene strategije, ne postoji jedinstveni nacionalni strateški okvir za prevazilaženje razvojnih izazova koji su posledica nedostatka pristupa moru. Rezultati mogu biti primenjeni prilikom unapređenja postojećih i razvoja novih nacionalnih strategija u cilju sistematskog rešavanja problema kontinentalnosti Republike Srbije.