PROBLEM ISTINE U SUĐENJIMA ZA RATNE ZLOČINE

FATIĆ Aleksandar (Dr Aleksandar Fatić, naučni savetnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), fatic@diplomacy.bg.ac.rs
BULATOVIĆ Aleksandra (Mr Aleksandra Bulatović, istraživač saradnik, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd), abulatovic@sezampro.rs

Tekst se bavi razmatranjem odnosa između istine i krivičnog postupka uopšte, sa posebnim naglaskom na suđenja za ratne zločine i njihove posledice za osetljive procese konsolidacije narušenih kolektivnih identiteta u post-konfliktnim državama. Autori dovode u pitanje ideju da je krivični postupak isključivo traganje za istinom, i razvijaju filozofsku argumentaciju kojom pokazuju da se konkretno krivično suđenje rukovodi modelom koji autori nazivaju “kvazi-epistemološkim igrama”, a ne modelom „epistemološkog motora”. Svrha suđenja je kvazi-epistemološka zbog toga što model „epistemološkog motora” podrazumeva da se suđenjem pre svega traga za istinom, što gotovo nikada nije slučaj kada je reč osuđenima za ratne zločine. U tekstu se argumentiše da dok, s jedne strane, krivično suđenje rado i prirodno inkorporira istinu o događajima ako ju je moguće otkriti,ono može biti vredno i procesno validno bez obzira na to da li je celovita istina u njemu otkrivena.

Ključne reči: potraga za istinom, kvazi-epistemološke igre, legitimnost, ratni zločini, suđenja, kolektivni identitet