ANALIZA PREDUZETIH AKTIVNOSTI U OKVIRU SISTEMA UN U VEZI SA REŠAVANJEM PITANJA KOSOVA I METOHIJE

DIMITRIJEVIĆ Duško (Dr Duško Dimitrijević, viši naučni saradnik, direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu), dimitrijevicd@diplomacy.bg.ac.rs
LAĐEVAC Ivona (Mr Ivona Lađevac, istraživač saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu), ivona@diplomacy.bg.ac.rs
VUČIĆ Mihajlo (Mihajlo Vučić, M.A., istraživač saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu), mihajlovucic@gmail.com

Nakon što je Savet bezbednosti internacionalizovao područje Kosova i Metohije 10. juna 1999. godine, usvojen je Ustavni okvir za privremenu samoupravu, kojim je definisan status južne srpske pokrajine kao nedeljive teritorijalne celine i „entiteta pod privremenom međunarodnom upravom. Ustavnim okvirom regulisan je značajan prenos državnih nadležnosti na privremene organe samouprave kroz koje je narod Kosova i Metohije trebalo da „uživa suštinsku autonomiju u okrivu SR Jugoslavije”. Institucionalni pomaci međutim, nisu doveli do željenih rezultata na planu izgradnje zajedničkog demokratskog društva, već naprotiv, do urušavanja jugoslovenskog, pa potom i srpskog suvereniteta i do derogacije dotadašnjeg zakonodavnog sistema. Vremenom je takvo stanje doprinelo jednostranom proglašenju nezavisnosti tzv. Republike Kosova 17. februara 2008. godine. Analiza aktivnosti preduzetih na planu rešavanja kosovskog pitanja nakon jednostranog proglašavanja nezavisnosti upućuje na zaključak da bi pravedno statusno rešenje za srpsku pokrajinu trebalo tražiti pre svega, unutar mirovnog i bezbednosnog sistema Ujedinjenih nacija.

Ključne reči: Kosovo i Metohija, Ujedinjene nacije, Savet bezbednosti, rezolucija br. 1244, Ustavni okvir, međunarodna uprava, status