GLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA I NJEN UTICAJ NA SVETSKE TROVINSKE TOKOVE POSEBNO U OKVIRU STO

PETROVIĆ Pero (Prof. dr Pero Petrović, naučni savetnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd),
VESIĆ Dobrica (Prof. dr Dobrica Vesić, viši naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd)

Savremena ekonomska i finansijska kriza uticala je značajno na smanjenje trgovinskih tokova, prvi put posle Drugog svetskog rata, tako da je mnogi nazivaju trgovinskom krizom. I pored brojnih koristi i nedostataka liberalizacije, kao ključnih savremenih obeležja, postojeća kriza dovela je do preispitivanja ovih stavova utičući na uvođenje mera protekcionizma i na jačanje brojnih regionalnih veza i saveza. Pitanje koje se nameće je kako će izgledati trgovinski tokovi budućnosti i da li će regionalne integracije imati prevagu nad multilateralnim i liberalizovanim trgovinskim sistemom? Finansijska kriza je, vrlo brzo, postala ekonomska kriza koja je pogodila sve sektore. Prvi vidljivi efekti krize manifestovali su se u snažnom padu trgovinskih tokova, uslovljenim padom tražnje, što je dovelo do pada proizvodnje i zaposlenosti. Prve reakcije mnogih država bile su mere protekcionizma, kako bi se zaštitili nacionalni interesi. Ovo je ponovo aktuelizovalo debatu pobornika liberalizma i protekcionizma, gde su efekti i nastanak krize išli u prilog ovih drugih. Donosioci ekonomskih odluka suočeni su sa gorućim ekonomskim problemima, pokušavali su da ih ublaže (makar na kratak rok) okrećući se regionalnim partnerima, a manje prema svetskom tržištu.

Ključne reči: Finansijska kriza, trgovinski tokovi, globalizacija, regionalizacija, STO