UPOTREBA GEOGRAFSKIH KARATA KAO DOKAZA U PRAKSI MEĐUNARODNOG SUDA PRAVDE

NOVAKOVIĆ Marko (Autor je naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), marko@diplomacy.bg.ac.rs

Rad analizira upotrebu mapa kao dokaza u praksi Međunarodnog suda pravde na primeru sudskog spora između Nikaragve i Kostarike u kome je presuda doneta decembra 2015. godine. Autor je analizom obuhvatio i celu jurisprudenciju Međunarodnog suda pravde i na period pre njegovog nastanka i na slučajeve koji je od neposrednog uticaja na praksu Međunarodnog suda pravde. Kroz analizu prakse Međunarodnog suda pravde u presudama, autor ističe element koji presudno utiče na to da li će mapa biti prihvaćena kao neposredan dokaz – reč je o saglasnosti stranaka u sporu, odnosno činjenica da li je mapa odraz volje države. Autor zaključuje da osobine geografske karte kao kartografskog sredstva poput fokusiranosti, kvaliteta izrade i doslednosti nemaju uticaj na prihvatanje mape kao neposrednog dokaza, već isključivo na to da li će geografska karta biti prihvaćena kao posredan dokaz.

Ključne reči: geografske karte, Međunarodni sud pravde, saglasnost volja, posredan dokaz, neposredan dokaz, dokazna vrednost, granice, Nikaragva, Kostarika, Burkina Faso, Mali