(NE)OGRANIČENI UTICAJ NEMAČKE U EVROZONI: OPSTANAK ZAJEDNIČKE VALUTE IZ UGLA ISTORIJSKOG INSTITUCIONALIZMA

DABIĆ Dragana (Istraživač-pripravnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs

U radu se iz teorijske perspektive istorijskog institucionalizma istražuje da li je nemačka Vlada u većoj meri ograničena svojim članstvom u zoni evra, nego što to uobičajene analize o njenoj dominaciji predočavaju. Autorka zastupa stav da navedeno ograničenje naročito dolazi do izražaja kada se u razmatranje uzme odnos ove ekonomski najjače članice Evropske unije i sve moćnije Evropske centralne banke. Nemačka je tokom formativne faze Ekonomske i monetarne unije insistirala da se u Osnivački akt uključe pretpostavke najšire nezavisnosti za Evropsku centralnu banku. Pritom, (pre)videla je mogućnost da će Evropska centralna banka u kritičnom trenutku ekonomske krize, dodeljenu autonomiju iskoristiti da učini ono što smatra najboljim za Evrozonu kao celinu, a za šta će se ispostaviti da je suprotno interesima najjače ekonomije bloka. Autorka analizom odabranih antikriznih mera skreće pažnju na sposobnost prilagođavanja institucionalnog sistema koji podupire zajedničku valutu na eksterne šokove, uključujući i načine na koje nadnacionalne tehnokratske institucije šire svoje nadležnosti. Autorka zaključuje da je, kao krajnji rezultat, kriza podstakla višeslojne procese institucionalnog prilagođavanja i usložnjavanja koji vode postepenoj i nedovoljno transparentnoj centralizaciji odlučivanja u Evrozoni.

Ključne reči: kriza Evrozone, Ekonomska i monetarna unija, istorijski institucionalizam, Nemačka, Evropska centralna banka