NATO U SREDOZEMLJU NA POČETKU 21. VEKA: POMORSKE SNAGE U USPONU?

RADOJEVIĆ Slobodan (Doktorant na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i saradnik u nastavi na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane u Beogradu), slobodan.radojevic@va.mod.gov.rs

Rad analizira obeležja i dinamiku upotrebe pomorskih snaga NATO‐a kao sredstva za postizanje ciljeva operacija u vojnim intervencijama i reakcijama na krize u Sredozemlju u poslehladnoratovskom periodu. Upotreba pomorskih snaga na globalnom planu je sve češća, pa je tako više od 80 odsto vojnih intervencija i lokalnih ratova vođeno sa mora i preko mora. Autor polazi od pretpostavke da je NATO kao svojevrstan pomorski savez u periodu posle Hladnog rata počeo pretežno da se oslanja na upotrebu pomorskih snaga radi ostvarenja dugoročnih strategijskih interesa. Analiza je usredsređena na razvoj i unapređenje aktivne pomorske komponente NATO‐a u Sredozemlju kao regionu od izuzetnog značaja za bezbednost, stabilnost i prosperitet svih članica Alijanse. NATO je za efikasnu zaštitu svojih interesa na morima i okeanima razvio i stalne pomorske snage sastavljene od ratnih brodova država članica, a u Sredozemlju je sproveo više pomorskih operacija ključno utičući na događaje na kopnu. Autor zaključuje da je NATO intenzivirao upotrebu pomorskih snaga u Sredozemlju u posmatranom periodu i da su one predstavljale vrlo efikasno sredstvo uticaja ovog političko‐vojnog saveza na sredozemne države.

Ključne reči: NATO, Sredozemlje, pomorske snage, pomorske operacije, stalne pomorske snage NATO