UDK 329.12:327
Biblid: 0025‐8555, 69(2017)
Vol. 69, No 2-3, str. 247-261
DOI: https://doi.org/10.2298/MEDJP1703247P

Pregledni članak
Primljeno: 25 Jun 2017
Prihvaćeno: 18 Sep 2017

TEORIJA NEOLIBERALNOG INSTITUCIONALIZMA NA POČETKU 21. VEKA: MEĐUNARODNE INSTITUCIJE I GLOBALNO UPRAVLJANJE

PROROKOVIĆ Dušan (Istraživač‐saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), dusan@diplomacy.bg.ac.rs
MILIĆEVIĆ‐PROROKOVIĆ Jelena (Prvi sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i doktor nauka bezbednosti)

Autori analiziraju neoliberalni institucionalizam kao četvrtu fazu razvoja teorije liberalnog institucionalizma i pokazuju da se, za razliku od prethodnih, u ovoj fazi teoretičari fokusiraju na međunarodne institucije kao samostalne aktere u međunarodnim odnosima, koje nisu samo sredstva država za ostvarivanje nacionalnih interesa, već svojim delovanjem utiču i na unutrašnju politiku u državama. U krajnjoj liniji, to vodi ka usmeravanju međunarodnih odnosa mimo realističkog „principa samopomoći” kao opredeljujućeg u ponašanju država. Drugi problem koji se nalazi u središtu pažnje analize neoliberalizma na početku 21. veka su preovlađujuća stanovišta teoretičara o fenomenu globalnog upravljanja. Države su usled globalnog upravljanja često prinuđene da deluju i mimo svojih partikularnih interesa, dajući prednost rešavanju problema kroz međunarodne institucije. Iako međunarodna politika ostaje državocentrična, na prevazilaženje anarhije kroz globalno upravljanje i utvrđivanje pravila igre u pojedinim oblastima života veći uticaj imaju nevladine organizacije i multinacionalne korporacije. Za neoliberalni institucionalizam ovo je svojevrstan izazov. U zavisnosti od objašnjenja koja će uslediti zavisi i kako će se četrvta faza razvoja liberalno institucionalističke teorije nastaviti.

Ključne reči: neoliberalni institucionalizam, međunarodne institucije, globalno upravljanje