MEĐUNARODNI PROBLEMI I IZUČAVANJE PROCESA EVROPSKE INTEGRACIJE OD OSNIVANJA ZAJEDNICA DO JEDINSTVENOG EVROPSKOG AKTA

KOVAČEVIĆ Maja (Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu), maja.kovacevic@fpn.bg.ac.rs

Cilj ovog rada je da na osnovu istraživačkih tema obrađivanih o evropskoj integraciji u časopisu Međunarodni problemi, u periodu od 1949. do 1990. godine, razmotri u kojoj meri je jugoslovenska nauka o međunarodnim odnosima pratila ovaj proces i izučavala odnose Jugoslavije sa Zajednicama. Autorka zastupa tezu da je domaća nauka proučavala sve značajne aspekte procesa evropske integracije i da je išla u korak sa vremenom i sa ključnim teorijskim pravcima. Prvi posleratni period su obeležile teme od značaja za kontekst nastanka prvih Zajednica: ekonomska i politička situacija zapadnoevropskih zemalja, nemačko pitanje, Maršalov plan, dekolonizacija i neuspeh osnivanja Evropske odbrambene zajednice. Nakon nastanka prvih Zajednica, pažnju privlači izučavanje procesa ekonomske integracije uopšte, njenih modela i očekivanih efekata. Uporedo sa usporavanjem procesa integracije krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka, teme istraživanja se usmeravaju na pojedine politike i inicijative Zajednice: zajedničku poljoprivrednu politiku, razvoj regionalne politike, sporazume o pridruživanju, politiku prema Mediteranu, inicijative u oblasti monetarne integracije. Tokom osamdesetih godina prošlog veka dominirale su teme koje su obeležile tu deceniju u procesu evropskih integracija: mediteransko proširenje, Jedinstveni evropski akt, program dovršavanja unutrašnjeg tržišta.

Ključne reči: evropska integracija, Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska odbrambena zajednica, Evropska ekonomska zajednica, mediteransko proširenje, Jedinstveni evropski akt, Unutrašnje tržište, jugoslovenska nauka o međunarodnim odnosima