UDK 332.135(4-672EU:497)
Biblid: 0025-8555, 71(2019)
Vol. 71, No 1, str. 50-79
DOI: https://doi.org/10.2298/MEDJP1901050P

Pregledni članak
Primljeno: 28 Feb 2019
Prihvaćeno: 25 Mar 2019

IZMENJENA POLITIKA PROŠIRENJA: IZAZOVI I KONCENTRIČNI KRUGOVI INTEGRACIJE

PETROVIĆ Miloš (Doktor političkih nauka i savetnik u Fondaciji Tempus, Beograd), petrovic1milos@gmail.com

Rad analizira sprovođenje politike proširenja krajem druge decenije 21. veka koje se odvija u značajno drugačijim okolnostima i po izmenjenoj dinamici u odnosu na prethodne cikluse „istočnih proširenja”. Bezmalo dve decenije region tzv. Zapadnog Balkana obuhvaćen je politikom proširenja Evropske unije. Za razliku od prethodnih ciklusa „istočnih proširenja” koji su sprovođeni u drugačijim okolnostima i bili regionalno-strateški usmereniji u svom pristupu, te su čitave grupe zemalja istovremeno stupale u članstvo Unije, u poslednjoj deceniji sve je veći fokus na strogo bilateralnom odnosu Brisela sa svakim kandidatom, na pojedinačnim zaslugama u „pristupnoj regati”, i na intenzivnijem i što ranijem uslovljavanju, što u kombinaciji sa izmenjenim međunarodnim okolnostima ishoduje drugačijim tretmanom zemalja koje su obuhvaćene aktuelnom politikom proširenja. Rad ukazuje da su razlozi za to izmenjene političke prilike i izazovi u funkcionisanju Unije, drugačiji međunarodni kontekst, kao i nedovoljni napredak u preostalim zemaljama „neintegrisanog” jugoistoka Evrope. Autor zaključuje da će, sa pristupnom politikom koja posustaje i uporedo sa razmatranjem planovima za reforme same Unije po modelu koncentričnih krugova integracije, dalje pristupanje zemalja Uniji zadržati drugačiju dinamiku u odnosu na prethodne cikluse proširenja i potencijalno ishodovati i drugačijim vidom integracije.

Ključne reči: politika proširenja EU, princip nadoknađivanja, politika uslovljavanja EU, koncentrični krugovi, pristupanje, izazovi, jugoistočna Evropa, Evropska unija