IZAZOVI POLITIKE PROŠIRENJA U SVETLU TRANSFORMACIJE EVROPSKE UNIJE – DA LI JE PORAST EVROSKEPTICIZMA U SRBIJI NEIZBEŽAN?

TODOROVIĆ LAZIĆ Jelena (Naučni saradnik u Institutu za političke studije, Beograd), todorovic.j82@gmail.com

Cilj rada je da pruži odgovor na pitanje u kojoj meri izazovi kroz koje prolazi Evropska unija utiču na stavove građana Srbije prema pitanju evrointegracija. Politika proširenja Evropske unije jedna je od uspešnijih nadnacionalnih politika imajući u vidu relativno uspešnu „transformaciju” država Centralne i Istočne Evrope koje su od 2004. do 2013. godine postale članice Evropske unije. Poslednjih godina politika proširenja nije visoko pozicionirana na agendi Unije. Razlozi su brojni, odgovor leži u izazovima sa kojima se suočava Unija, nedostatku integracionog kapaciteta ali ne treba zanemariti ni države članice, kao ni države kandidate za članstvo koje se takođe suočavaju sa određenim ograničenjima u pogledu procesa pristupanja Evropskoj uniji. Zapadni Balkan kome pripada i Srbija je region koji se nalazi u čekaonici za članstvo. Autorka polazi od hipoteze da transformacija kroz koju Unija prolazi, uključujući i skrajnutu poziciju politike proširenja, utiče na rast evroskepticizma među građanima Srbije kao jedne od država kandidata. Analiza evroskepticizma građana Srbije zasnovana je na rezultatima redovnog godišnjeg Istraživanja javnog mnjenja koje sprovodi Institut za političke studije iz Beograda. Autorka zaključuje da je evroskepticizam u Srbiji prisutan, najveći nivo zabeležen je odmah nakon Bregzita, ali se nakon toga stabilizovao i sada je u blagom opadanju.

Ključne reči: politika proširenja, evroskepticizam, Zapadni Balkan, Srbija, Evropska unija