ISKLJUČIVA PRIRODA EVROPSKIH, EVROATLANTSKIH I EVROAZIJSKIH INTEGRACIJA I PREVIRANJA NA EVROPSKOM POSTSOVJETSKOM PROSTORU

KOSTIĆ Marina T. (Istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), marina@diplomacy.bg.ac.rs

Predmet ovog rada je utvrđivanje odnosa između evropskih, evroatlantskih i evroazijskih integracija, posebno njihovog isključivog karaktera, i previranja na evropskom postsovjetskom prostoru (izuzimajući baltičke republike). Od nekoliko varijabli koje utiču na spoljnu politiku evropskih postsovjetskih republika pitanje tipa integracija postaje ključno, jer ono sa sobom nosi odbrambene, geopolitičke, ekonomske i šire društvene implikacije. Ovo pitanje ukazuje na postojanje dve protivrečnosti koje doprinose isključivoj prirodi integracija. Prva je da vođenje politike otvorenih vrata evropskih i evroatlantskih integracija izaziva upravo suprotan efekat kod Rusije – osećaj zatvaranja vrata, nove izolacije i obuzdavanja, stvaranja novih podela u Evropi i jačanja evroazijskih integracija na istim osnovama. Protivrečnost koja doprinosi isključivoj prirodi ovih integracija je da Rusija, dok traži jednak tretman i uvažavanje svojih interesa, istovremeno očekuje poštovanje svoje nejednakosti u odnosu na ostale postsovjetske republike, praktično priznanje prava veta u izboru njihovih integracija i svoje posebne uloge u ovom regionu. Time Rusija dodatno podstiče strahove evropskih postsovjetskih republika od povratka pod rusku sferu uticaja ili federaciju. Autorka zaključuje da isključiva priroda evropskih, evroatlantskih i evroazijskih integracija, koja ima vrednosnu i geopolitičku dimenziju, podstiče sukobe SAD, EU i Rusije za kontrolom ovog prostora i dovodi do ponovnog otvaranja etničkih i teritorijalnih sporova, remilitarizacije i nove trke u naoružanju, pojačanog vojnog prisustva NATO i Rusije u regionu i dodatne destabilizacije svetskog i evropskog poretka.

Ključne reči: evroatlantske integracije, evroazijske integracije, postsovjetski prostor, SAD, Rusija, Evropska unija