INICIJATIVA EVROPSKE UNIJE ZA SARADNJU SA SUSEDIMA U ISTOČNOJ EVROPI I JUŽNOM KAVKAZU: CILJEVI, OGRANIČENJA I IZAZOVI POLITIKE INTEGRACIJE BEZ ČLANSTVA

JOVIĆ-LAZIĆ Ana (Naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), anajovic@diplomacy.bg.ac.rs

Nakon proširenja Unije, novi susedi u Istočnoj Evropi i Južnom Kavkazu postali su od velikog značaja za stabilnost Evrope, zbog čega je EU formulisala Evropsku susedsku politiku i Istočno partnerstvo. Imajući u vidu da Rusija posmatra ovo područje kao sferu sopstvenog uticaja, postala je važna i njena politika, kao i reakcije na inicijative Unije u ovom regionu. Ovaj geopolitički kontekst Istočnog partnerstva postao je očigledan izbijanjem ukrajinske krize. Pored toga što je ukazala na ograničenja često tehnokratskog pristupa EU, ova kriza je jasno pokazala da postoji sukob ciljeva Evropske unije i Ruske Federacije u zajedničkom susedstvu i postavila pitanje bezbednosnih i geopolitičkih implikacija ove inicijative. Takođe, politike i interesi Evropske unije i Ruske Federacije utiču ne samo na Ukrajinu već, u većoj ili manjoj meri, na razvoj prilika u svim ostalim zemljama koje su uključene u Istočno partnerstvo EU – Gruziju, Moldaviju, Belorusiju, Jermeniju i Azerbejdžan.

Ključne reči: Evropska unija, Evropska politika susedstva, Istočno partnerstvo, Ruska Federacija, Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan