NAGORNO-KARABAH U JURISPRUDENCIJI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

NIKOLIĆ Aleksa (Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu), aleksa.nikolic@ius.bg.ac.rs

Rad analizira sukob između Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha iz ugla jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava u pogledu kršenja ljudskih prava zaraćenih strana neposredno vezanog za spornu teritoriju. Evropski sistem zaštite ljudskih prava predstavlja jedno od najvećih evropskih ostvarenja u domenu prava naročito ukoliko imamo na umu da njegove presude obavezuju potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, dajući mu na neki način nadsudsku snagu. Sud se kroz analizu dva slučaja, Sargsjan protiv Azerbejdžana i Čiragov i ostali protiv Jermenije, u svom radu bavio nekim vrlo interesantnim pitanjima koja mogu podstaći različite interpretacije Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, ali i na neposredan način uticati na rešavanje sukoba oko teritorije Nagorno-Karabah. S tim u vezi, posebno je interesantna i značajna analiza (ne)postojanja prava naroda NagornoKarabaha na samoopredeljenje. Autor zaključuje da je Sud u svojim presudama zauzeo određena stanovišta koja mogu biti od velikog značaja prilikom daljeg rešavanja statusa Nagorno-Karabaha pred međunarodnom zajednicom i međunarodnim organima.

Ključne reči: Azerbejdžan, Jermenija, Nagorno-Karabah, Evropski sud za ljudska prava, sudska praksa, pravo na imovinu, konstitucionalizacija međunarodnog prava