RAZUMEVANJE UTICAJA PANDEMIJE KOVIDA-19 NA EVROPSKU INTEGRACIJU U OBLASTI ZDRAVLJA: KRIZA KAO PODSTICAJ ZA REFORME

RADIĆ MILOSAVLJEVIĆ Ivana (Assistant Professor at the University of Belgrade – Faculty of Political Science, Belgrade.), ivana.radic@fpn.bg.ac.rs

Posmatrajući slučaj najnovijih reformi zdravstvene politike Evropske unije (EU), autorka analizira sposobnost teorija evropske integracije da objasne ishode procesa integracije tokom pandemije Kovid-19. Autorka prevashodno uzima u obzir teorije koje pretpostavljaju da su krize ključan činilac u dinamici integracije, a to su neofunkcionalizam i postfunkcionalizam. U poslednjoj deceniji, EU su pogađale višestruke krize i bilo je dosta teorijskih pokušaja da se objasni njihov uticaj na evropsku integraciju. Međutim, na pitanje da li su krize bile podsticajne ili štetne po integraciju, bilo po njen obuhvat (širenje oblasti delovanja i/ili članstva EU), bilo po nivo (uvećavanje ovlašćenja i/ili kapaciteta institucija EU), odgovori su daleko od jednoznačnih. Nakon analiziranja faktičkog bavljenja krizom i reformi koje su preduzete u oblasti zdravstvene politike, autorka zaključuje da se nisu ostvarila očekivanja postfunkcionalista da će kriza izazvati evroskepticizam i identitetski motivisanu masovnu politizaciju i time sprečiti napredovanje integracije. Upravo suprotno, kriza izazvana Kovid-19 pandemijom ishodovala je uvećanjem kapaciteta EU u nekim od ključnih oblasti, među kojima je i zdravstvena politika. Do sada je ova politika doživela reforme koje bi neofunkcionalizam nazvao „nadgradnjom” (buid-up) – davanje dodatnih ovlašćenja nadnacionalnim institucijama bez uvećanja njihovih formalnih nadležnosti. Kao što bi neofunkcionalisti očekivali, kriza je pokrenula politizaciju među elitama što je, umesto dezintegrativnih ishoda, stvorilo pogodno okruženje za napredovanje integracije.

Ključne reči: kriza, Kovid-19, Evropska unija, integracija, neofunkcionalizam, postfunkcionalizam, politizacija, zdravstvena politika