ULOGA TURSKE U DRUGOM JERMENSKO-AZERBEJDŽANSKOM ORUŽANOM SUKOBU OKO NAGORNO-KARABAHA KAO ODRAZ KONTINUITETA I PROMENA U NJENOJ SPOLJNOJ POLITICI

JOVIĆ-LAZIĆ Ana (Senior Research Fellow, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Serbia), anajovic@diplomacy.bg.ac.rs

Članak istražuje ulogu Turske u sukobu oko Nagorno Karabaha koji je izbio između Azerbejdžana i Jermenije u septembru 2020. godine. Analizira se kako su promene i kontinuitet u spoljnoj politici Turske uticali na ishod sukoba, kao i u kojoj meri je on iskorišćen za ispunjavanje spoljnopolitičkih ciljeva Turske. Dakle, za razliku od većine istraživanja Nagorno-Karabaha, ovaj članak se fokusira na ulogu jednog spoljnog aktera, a ne na sam konflikt ili moguće hipoteze za njegovo rešavanje. Na poseban fokus članka uticala je činjenica da je učešće Turske dovelo do promene dugogodišnjeg statusa quo u Nagorno-Karabahu, što je omogućilo da se situacija dramatično preokrene u korist Bakua. Turska se, uz Rusiju, pojavila kao jedan od najvažnijih regionalnih aktera u ovom sukobu. To je rezultat naglašenih spoljnopolitičkih ambicija Turske, na koje su uticale promene u njenom međunarodnom bezbednosnom okruženju, kao i promene u unutrašnjoj politici zemlje. U svakom slučaju, Turska je svojom ulogom u drugom ratu u Nagorno Karabahu još jednom pokazala odlučnost da, uprkos tome što je članica NATO-a, svoju spoljnu, a posebno regionalnu politiku vodi samostalno i u skladu sa svojim nacionalnim interesima.

Ključne reči: Turska, Nagorno-Karabah, Azerbejdžan, Jermenija, Rusija