EVROPSKA UNIJA I UKRAJINA: STRATEŠKO PARTNERSTVO U (NE)KOM PRAVCU?

PETROVIĆ Miloš (Research Fellow, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Serbia and a Guest Lecturer at the Faculty of Political Sciences, University of Belgrade), milos.petrovic@diplomacy.bg.ac.rs; milos.petrovic@fpn.bg.ac.rs

Predmet analize u ovom članku je priroda strateških veza između Ukrajine i Evropske unije, uključujući i skorašnje političke događaje u kontekstu ruskog vojnog napada 2022. godine. Premda dve strane već godinama unapređuju svoje veze kroz susedsku politiku i stratešku inicijativu Istočno partnerstvo, autor nastoji da pokaže da se neprolazna ambicija Kijeva oduvek ogledala u obezbeđivanju priznanja perspektive članstva u Evropskoj uniji. Autor smatra ukrajinski zahtev za članstvo u EU neizvesnim iz nekoliko razloga, počevši od zabrinutosti Unije oko očuvanja vlastite stabilnosti, preko problema vezanih za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje, do toga da taj akt predstavlja presedan za druge istočne partnere, zaključno sa činjenicom da uključivanje novih zemalja može dodatno poremetiti aktuelnu agendu proširenja Evropske unije. Pored analize pravnih i političkih dokumenata Evropske unije i drugih međunarodnih aktera, autor upotrebljava i istorijski metod u cilju objašnjavanja gorespomenutih aspekata, kroz analizu glavnih političkih događaja koji su vodili ka sadašnjem stanju. Zaključci istraživanja ogledaju se u konstatovanju da, premda Ukrajina ima pravni osnov da podnese aplikaciju za članstvo, nije izgledno da taj zahtev može da rezultira brzim pristupanjem Uniji usled gorespomenutih razloga, ali i složene procedure odlučivanja u tom domenu u samoj EU. Međutim, u kontekstu aktuelne krize, EU planira da podrži Ukrajinu kao strateškog partnera u različitim domenima, uključujući i vojne napore u odbijanju ruskih napada, iako to neće činiti na direktan način.

Ključne reči: ukrajinska kriza, zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, politika proširenja, Istočno partnerstvo, Rusija, sukob