RAISON D’ÉTAT EVROPSKE UNIJE NA ZAPADNOM BALKANU: DA LI JE NOVA METODOLOGIJA PROŠIRENJA OD POMOĆI?

RADIĆ MILOSAVLJEVIĆ Ivana (Assistant Professor, University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade), ivana.radic@fpn.bg.ac.rs
DOMARADZKI Spasimir (Researcher and lecturer, Department of European Union Law and Institutions, Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw, Warsaw), s.domaradzki2@uw.edu.pl

Koristeći se konceptom raison d’état, u članku se preispituje uloga Evropske unije u regionu poznatom kao Zapadni Balkan. Iako se još uvek primenjuje na ovaj region, politika proširenja je u stanju paralize. U članku se ispituje da li su uvećane geopolitičke tenzije u Evropi dovele EU do prekretnice na kojoj će svoju politiku proširenja iskoristiti za odlučno ostvarivanje svojih interesa u ovom regionu. Članak počinje teorijskom analizom koncepta raison d’état i njegove upotrebe u istraživanju delovanja Evropske unije kao nedržavnog aktera. Zatim, koristimo se konceptualnim merilima pojma raison d’état kako bismo analizirali njegovu empirijsku primenu u odnosima EU sa zemljama Zapadnog Balkana, posmatrajući instrumente politike proširenja dostupne Uniji i divergentne pozicije unutar EU prema pitanju proširenja. Posebna pažnja posvećena je “novoj metodologiji proširenja” koju je razvila Komisija 2019. godine. U članku se tvrdi da uprkos naporima Komisije da, koristeći se geopolitičkim narativom, promoviše zajednički interes EU u regionu, divergentni nacionalni interesi i dalje onemogućavaju EU u agregaciji sopstvenog interesa i sprovođenju svog raison d’état u ovom regionu. “Nova metodologija” ne donosi ništa čime bi se prevazišla ova situacija. Štaviše, insistiranjem na “snažnijem političkom vođenju” i daljem proceduralnom olakšavanju kočenja procesa pristupanja, dokument udaljava Uniju od mogućeg zajedničkog stava u vezi sa proširenjem.

Ključne reči: raison d’état, Zapadni Balkan, proširenje EU, geopolitika, Evropska perspektiva, nova metodologija proširenja