UDK 327(497:4-672EU)
Biblid: 0025-8555, 75(2023)
Vol. 75, No 3, str. 459-483
DOI: https://doi.org/10.2298/MEDJP2303459B

Original article
Primljeno: 17 Jul 2023
Prihvaćeno: 12 Sep 2023
CC BY-SA 4.0

„Moć slabosti”? Zapadni Balkan i Evropsko globalno susedstvo

BALAZS Adam Bence (Andrássy University, Budapest), adam.balazs@andrassyuni.hu

Putinov rat u Ukrajini može da ishoduje promenom izlizanog koncepta “evropeizacije” ka realističnijem pristupu proširenju EU i njenim geostrateškim ulozima. Pre nego zbog svoje moći, Rusija se pretvara u značajnu pretnju zbog svoje slabosti. Autor ovog rada “moć slabosti” smatra ključnim konceptom u tekućoj agresiji i njenim geostrateškim posledicama. Paradoksalno je da slabost može da bude stvarni izvor moći u nesigurnim vremenima globalne transformacije. Da li je to prilika za Zapadni Balkan (ZB)? Analizirajući problematičnu evropsku integraciju Zapadnog Balkana zasnovanu na njihovim ekonomskim, demografskim i drugim (ograničenim) karakteristikama, oslanjajući se na pristup dekolonizacije, autor zaključuje da integracija u EU predstavlja urgentnost upravo zbog njihovih slabih tačaka tj. slabosti. Rusija i Kina tragaju za oslabljenim, manjim državama gde su anti-zapadna osećanja lako instrumentizovana. Zapadnobalkanski kandidati zaslužuju bolju integraciju u listu evropskih prioriteta. Nedostatak strategije EU na Zapadnom Balkanu može ukazivati na odsustvo čvrstih perspektiva za širu međunarodnu ulogu Unije. Rad istražuje pristup dekolonizacije Bertranda Badija, primenjujući ga na Zapadni Balkan, praksu Mađarske u vezi “moći slabih” i Turske, s ciljem da ilustruje da slabost ne bi trebalo posmatrati samo kao suprotnost moći, već kao sumnjiv međunarodni element od Hladnog rata nadalje.

Ključne reči: moć slabosti; Zapadni Balkan; proširenje EU; globalizacija; Bertrand Badi; dekolonizacija; imperijalno nasleđe; Mađarska; evropske perspektive