Primena Mehanizma civilne zaštite Evropske unije tokom humanitarne krize u Ukrajini

Jazić Aleksandar (Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Serbia), jazic@diplomacy.bg.ac.rs

Predmet ovog istraživanja jesu različite dimenzije humanitarne krize u Ukrajini i mehanizmi podrške Evropske unije kojima se nastoje ograničiti razorne ljudske, materijalne i druge posledice rata. Pomoć Evropske unije ogleda se ne samo u prijemu i zbrinjavanju velikog broja izbeglih lica, već i u humanitarnoj, finansijskoj i tehničkoj podršci Ukrajini i njenim susedima. Autor navodi da je krizni odgovor Evropske unije omogućio stabilizaciju situacije u Ukrajini, ne samo kroz finansijsku podršku, već i kroz druge instrumente pomoći. Posmatrano sa stanovišta neofunkcionalizma, unutar EU su formirani instrumenti koji omogućavaju rešavanje zajedničkih problema, a za koje nisu dovoljni pojedinačni kapaciteti država članica. Jedan od njih je Mehanizam civilne zaštite Evropske unije na koji se EU najviše oslanja tokom slanja humanitarne pomoći u Ukrajinu. Međutim, kako autor primećuje, deo evropske pomoći koji je od velikog značaja za stanovništvo i rad javnih službi, nije jednostavno dostaviti u Ukrajinu, imajući u vidu ozbiljne bezbednosne, logističke i druge prepreke. U tom pogledu, primenom analitičke, induktivne i deduktivne metode autor nastoji da pokaže da je Mehanizam civilne zaštite EU značajno doprineo dostavljanju humanitarne pomoći. Efikasnost instrumenata poput Mehanizma civilne zaštite, po mišljenju autora, ilustruju nivo spremnosti i sposobnosti evropskih institucija da reaguju u kriznim situacijama i važnost zajedničkog delovanja država članica u njima.

Ključne reči: rat u Ukrajini, instrumenti Evropske unije, humanitarna pomoć, finansijska pomoć, izbeglice, civilna zaštita