Uticaj ruske invazije na Ukrajinu na neutralnost u Evropi: Ѕlučaj Švedske, Finske, Austrije i Srbije

Stojković Dejan (University of Defence, Belgrade, Serbia), dejan.stojkovic@mod.gov.rs
Golubović Marko (University of Defence, Belgrade, Serbia), marko.golubovic@mod.gov.rs

Ovaj rad analizira uticaj ruske invazije na Ukrajinu na koncept neutralnosti u Evropi kroz slučajeve Švedske, Finske, Austrije i Srbije, a radi utvrđivanja činilaca koji oblikuju odluke država o očuvanju ili napuštanju neutralnosti. Istraživanje se oslanja na teorijske okvire neoklasičnog realizma, socijalnog konstruktivizma i liberalizma kako bi se objasnile razlike u bezbednosnim i odbrambenim politikama analiziranih država. osnovna hipoteza istraživanja je da te odluke nisu vođene isključivo trenutnim bezbednosnim pretnjama, već proističu iz složene interakcije istorijskih, političkih, ekonomskih i društvenih činilaca. Metodološki okvir zasnovan je na komparativnoj metodi i analizi sadržaja političkih dokumenata, javnih izjava i akademskih izvora, čime se omogućava dublje razumevanje institucionalnih i diskurzivnih elemenata koji utiču na strategijske izbore država. Rezultati pokazuju da su odluke Švedske i Finske da napuste vojnu neutralnost i priključe se NATO-u, odnosno odluke Austrije i Srbije da očuvaju svoje neutralne statuse prilagođavajući ih savremenim geopolitičkim okolnostima, oblikovane kroz složenu interakciju bezbednosnih procena, istorijskih iskustava, političkih prioriteta, ekonomskih zavisnosti i dominantnog diskursa. Zaključak rada potvrđuje da je neutralnost u savremenim međunarodnim odnosima fleksibilan i dinamičan koncept, čija održivost zavisi ne samo od spoljašnjih pretnji, već i od institucionalnog okvira, strategijskih interesa i političkih identiteta država.

Ključne reči: ukrajinska kriza, bezbednosna politika, odbrambena politika, spoljna politika, kolektivna odbrana, međunarodni odnosi