MEĐUNARODNI PROBLEMI

Diskurzivna legitimacija i politika intervencije Kancelarije visokog predstavnika u fiskalni suverenitet u Bosni i Hercegovini

Sajić Nina (Faculty of Political Science, University of Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina), nina.sajic@fpn.unibl.org
Vranješ Aleksandar (Faculty of Political Science, University of Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina), aleksandar.vranjes@fpn.unibl.org

Ovaj članak ispituje način na koji je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) opravdavala intervencije koje utiču na fiskalni suverenitet u Bosni i Hercegovini. Rad u fokus istraživanja stavlja petnaest dokumenata OHR-a koji su nastali u periodu između 7. juna 2022. i 12. maja 2026. godine. Polazeći od koncepta organizovanog licemerja Stivena Krasnera i teoriju narativnih obrazaca i diskurzivnih koalicija Martena Hajera, u radu se tvrdi da fiskalne intervencije Kristijana Šmita označavaju kumulativno kretanje od ustavno-političkog nadzora ka spoljnom fiskalnom upravljanju. Opravdanje toga je struktuirno kroz četiri učestala narativna obrasca: institucionalna disfunkcionalnost, integritet izbornog procesa, fiskalna odgovornost i evropske integracije. Ova analiza pokazuje da diskurs OHR-a pod Šmitom dopunjuje jezik implementacije mira na kojem se tradicionalno temeljio autoritet OHR-a. Fiskalna intervencija se manje opravdava kroz sam Dejtonski mandat, a više kroz jezik evropskih vrednosti i standarda upravljanja. Članak zaključuje da ovo proizvodi paradoks suvereniteta: vrednosti koje se povezuju sa demokratskom odgovornošću i evropskim integracijama guraju se u prvi plan kako bi se opravdale prakse koje se teško usklađuju sa domaćim političkim kapacitetom koji te vrednosti zahtevaju.

Ključne reči: postkonfliktno upravljanje, međunarodni nadzor, organizovano licemerje, narativni obrazac, diskurzivne koalicije, Bonska ovlašćenja, fiskalno upravljanje, demokratska odgovornost, tehnokratska legitimacija, evropske integracije