Архива часописа Међународни проблеми
Међународни проблеми Vol. 62 No. 3/2010
Садржај
Међународни проблеми, 2010 62(3):397-417
Сажетак ▼
Овај текст се бави институционалним новинама које су уведене Лисабонским уговором у област спољне и безбедносне политике ЕУ. „Стубовска” структура ЕУ је укинута, али и даље де фацто важе једногласност и друге главне одлике међувладине процедуре одлучивања. То је главно структурално ограничење јединственог и јасног европског наступа на међународњ сцени. Новина је нека врста президенцијализације (персонализације) области у новим пословима Председника Европског савета и Високог представника Уније за спољну и безбедносну политику. Уведене су нове процедуре и структуре и у област Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Посебне наде еурократе улажу у текући процес формирања нове Европске службе спољне акције, као де фацто нове дипломатске службе ЕУ. Ипак, главни парадокс лисабонског аранжмана остаје то што он треба да легитимише даљу европску интеграцију преко спољнополитичког успеха, а истовремено је сама Европа подељена око низа питања унутрашње као и спољне политике, и то у време вишеструке глобалне финансијске и економске кризе.
Међународни проблеми, 2010 62(3):418-462
Сажетак ▼
Кина и Европска унија су високо заинтересоване за развој међусобних односа. Усаглашеним деловањем јачају свој положај у светским пословима. У међусобним односима користе методе Геоекономије. Засновале су „стратешко партнерство“. Једна у другој не виде војну претњу него једног од главних економских партнера. Привреде двеју страна су високо комплементарне. „Заједнички економски интереси“ имају одлучујуће важно место у политици Кине и ЕУ једне према другој. ЕУ је највећи економски партнер Кине. Она је њено највеће извозно тржиште, највећи извор нових технологија и опреме и један од највећих извора страних улагања. Кина је други по важности извор увоза индустријских производа у ЕУ и најбрже растуће извозно тржиште за ЕУ. Проширивање ЕУ на Исток има и повољних и неповољних дејстава на интересе Кине. Главни извор трења у односима Кине и ЕУ су: висок кинески суфицит у међусобној трговини, висока конкурентност кинеских производа на тржишту ЕУ и потрага Кине за изворима енергије у деловима света које земље Запада, укључујући водеће чланице ЕУ, сматрају својим традиционалним „забранима“, као што су Блиски исток и Африка. Кина и ЕУ створиле су механизме за решавање сукоба интереса у међусобној трговини кроз дијалог.
Међународни проблеми, 2010 62(3):463-489
Сажетак ▼
Мултикултурализам је наставак политике једнаког поштивања и политике признања. Простор југоистока Европе познаје моделе мултикултурализма кроз стољећа проведених у оквиру Хабсбуршке монархије и Отоманског царства. Распадом Југославије, новонастале теже стварању једнонационалних држава, са потпуним брисањем сјећања на мултикултуралност бивше државе. Те су се земље додатно суочиле са проблемом имплементације мултикултурализма када је 1993. године Европска унија, кроз Копенхагеншке критерије, објавила да је поштивање мањинских права један од политичких увјета „приступних критерија“ које земље морају поштивати у циљу прикључења Унији, темељећи своје ставове на политици признања и потицања етно-културне разноликости који шире људске слободе, људска права и развој демокрације. Западне демокрације мултикултурални облик давања права мањинама познају као федерални или квазифедерални облик територијалне аутономије, али земље југоистока Европе не прихваћају тај модел, већ им је прихватљивији модел културне аутономије не укључује територијалну аутономију, али садржи значајан ступањ институционалне издвојености, локалне самоуправе и права на употребу материњег језика.
Међународни проблеми, 2010 62(3):489-530
Сажетак ▼
Ауторица истражује специфичности регионалне државе као трећег модела територијалне организације власти превасходно у Шпанији. За разлику од унитарне и федералне, регионална држава није широко распрострањен и прихваћен концепт вертикалне организације иако модерна Шпанија и Италија представљају примере добре праксе. Имајући у виду бројност регионалних идентитета и јаке културне особености у Каталонији, Баскији, Галицији и другим областима, ауторица поставља питање да ли би било који други модел територијалне организације могао бити одржив у таквом друштвено-културном окружењу. Након периода Франкове диктатуре која је претила да уништи културни и историјски идентитет шпанских народа, захтеви за децентрализацијом постали су још израженији резултирајући усвајањем новог Устава 1978. године. Овим чином постављен је камен темељац модерне шпанске демократије засноване на аутономним заједницама као посебним облицима децентрализоване државе и територијалне аутономије.
Међународни проблеми, 2010 62(3):531-564
Сажетак ▼
Један од кључних актера у развоју косметског питања од распада СФРЈ су САД. Вашингтон ће имати кључну улогу и у даљем току налажења решења косметског питања. Проналажење компромисног решења захтева идентификовање и преиспитивање релевантних националних интереса и спољнополитичких циљева. Континуитет америчких интереса у Европи од 1989. године и у Србији од 1999. године указује да Вашингтон неће у догледној будућности мењати своја три основна циља: ширење НАТО савеза, консолидација демократских политичких система и легитимизација хуманитарних интревенција. Последњи циљ има приоритет: независно Косово доприноси легитимизацији принципа хуманитарних интервенција. Сходно овоме може се закључити да ће током и после септембарског заседања Генералне скупштинуе УН, Вашингтон настојати да блокира отварање статусних разговора, а једнострану сецесију Приштине наставити да брани као суи генерис случај. Покретање разговора између Београда и Приштине захтева упечатљиву, али конкретну и спроводиву идеју прихватљиву свим релевантним актерима. Оквири такве идеје су дати у закључку овог рада.
Приказ књиге
DIASPORAS IN THE CONTEMPORARY WORLD
Међународни проблеми, 2010 62(3):565-567
ЈАПАН У ТРГОВИНСКОЈ ИЗОЛАЦИЈИ 1926-37 И 1948-85
Међународни проблеми, 2010 62(3):567-569
ИНТЕГРИТЕТ НАДНАЦИОНАЛНОГ СЛУЖБЕНИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Међународни проблеми, 2010 62(3):570-572