Сажетак ▼

У овом раду аутори анализирају могућности и предности реализације идеје стварања Европског монетарног фонда, европског еквивалента ММФ. Европски званичници и експерти сматрају да се финансијске кризе у Европској унији, као што је био случај Грчке, могу успешније решавати у оквиру институција ЕУ. Помоћ коју би давао ЕМФ била би везана за строге услове. ECB, која инсистира на независности, придружила би се у успостављању тог механизма, пошто сада не постоји механизам за пружање финансијске помоћи државама чланицама Еурозоне. Може се очекивати да би будући ЕМФ имао важну улогу у спречавању настанка финансијских криза у земљама чланицама Еурозоне.

Сажетак ▼

Тероризам као појава савременог друштва, угрожава најзначајније тековине модерног времена. Међународна заједница придаје велики значај борби против тероризма и у међународним документима је формулисан одређен број правних инструмената и стандарда који садрже јединствену поруку – а то је да је могуће ефикасно се борити против тероризма само истовремено поштујући основне стандарде међународно заштићених људских права. Борба против тероризма не сме никада да доведе до укидања вредности и слобода које се управо терористичким актима настоје угрозити. У раду је сачињен осврт на одредбе Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и Међународног пакта о грађанским и политичким правима, које предвиђају могућности ограничења неких од заштићених људских права али такође предвиђају и границе коришћења ограничења права, те у којој мери долази до примене таквих ограничења у борби против тероризма.

Сажетак ▼

У овом раду дат је кратак приказ и анализа саветодавног поступка пред Међународним судом правде као и објашњење природе и значаја саветодавних мишљења као специфичне одлуке Међународног суда правде. Жеља је била да се шира јавност ближе упозна са природом овог поступка а да се стручној јавности скрене пажња на неке специфичне елементе који карактеришу саветодавне поступке, што их у извесној мери чини блиским поступцима у решавању спорова између држава. Саветодавна мишљења иако необавезујућа по својој природи, као и одлуке Суда, ипак имају извесну тежину и значај који пре свега произилази из значаја и ауторитета органа који их даје. Необавезност саветодавних мишљења, само је полазна основа у њиховом објашњењу. Због чињенице да мишљења поседују велики ауторитет овај феномен захтева додатна објашњења.

Сажетак ▼

Истраживање питања одрживости дипломатије данас полазно је претпоставило да дипломатија није власништво државе. Ослањањем на потврђена знања да је дипломатија одувек била својина сваке друштвене личности и сваког друштва прво је предузето сабирање показатеља и налаза зашто се данас дипломатија не може ставити на листу такозваних „неодрживих врста”, као што не може ни држава, један од њених територијалних суверених предузетника. Преглед теоријске грађе о условима одрживости дипломатије саопштен је у другом делу рада. Трећи део посвећен је враћању разумевања данашње дипломатије у њено стварно лежиште друштвеног предузетништва и друштвене моћи. Закључна разматрања своде налаз да нови облици дипломатског деловања различитих предузетника грађанског и трговачког друштва као нетериторијалних суверена глобалне владавине не само што чине дипломатију одрживом, него повлаче и промену укорењеног мишљења структуре организације споразумног управљања глобалним пословима.

Сажетак ▼

Посљедњих година регионални трговински споразуми постају значајна карактеристика мултилатералног трговинског система и важан инструмент трговинске политике земаља чланица Свјетске трговинске организације. Повећавајући трговину и прилив страних инвестиција и укључујући земље у развоју у свјетску економију, регионалне интеграције могу имати важну улогу у промовисању трговине и јачању економског развоја. Многи регионални споразуми су дали значајан допринос економском благостању као и политичкој стабилности. Међутим, ширење регионалних трговинских споразума и развој сложене мреже преференцијалне трговине, назване “spaghetti bowl” феномен, воде скретању трговине што умањује економску ефикасност. С обзиром на то да је регионализам нова реалност, мултилатерални систем се томе мора прилагодити. Правила Свјетске трговинске организације могу и требају бити промијењена како би обезбиједила да регионални споразуми буду дизајнирани и примијењени тако да допуњавају мултилатерални процес, а не да га подривају. Корак напријед у том правцу је развој Акционог плана о регионализму Свјетске трговинске организације.

Сажетак ▼

У Турској су у току промене на унутрашњем и спољнополитичком плану. Доведено је у питање секуларно устројство турске државе. Уследио је процес ревитализације и афирмације исламске традиције Турске. Израђен је државни пројекат „Турска стратешка визија 2023“. Пројекат предвиђа повећање моћи Турске од регионалне силе ка глобалном актеру. То захтева радикалне промене спољне политике. Поред исламског фактора, планови Турске засновани су на геополитичкој позицији Турске, која себе види као највеће чвориште енергетских токова и као будуће средиште три континента: Африке, Азије и Европе. Један од корака на путу промена представља процес десекуритизације и секуритизације који уводи ревитализацију верског фактора. Радикалне промене турске спољне политике према свету укључују и Западни Балкан као један од приоритета блиског окружења.