Сажетак ▼

Рад анализира перспективу изградње заједничког тржишта Европске уније у области војног наоружања и опреме и то са становишта привредних ефеката, успостављања институционалног оквира и унапређења војних капацитета Заједничке безбедносне и одбрамбене политике. Процес стварања јединственог тржишта роба и услуга заобишао је војну индустрију као неприкосновено поље у надлежности националних власти земаља чланица, па услед њене расцепканости ЕУ постепено губи конкурентску способност на глобалном тржишту. Утолико важан корак напред представља успостављање Европског тржишта војног наоружања и опреме као добровољног и правно необавезујућег међувладиног режима, и Кодекса понашања у војним набавкама као документа који предвиђа основна начела функционисања либерализованих војних набавки. Аутори закључују да се увођењем међувладиног режима војних набавки отвара перспектива за остварење уштеда у националним буџетима, јачање конкурентности војне индустрије чланица ЕУ на глобалном тржишту и за изградњу респектабилних војних капацитета за Заједничку безбедносну и одбрамбену политику.

Сажетак ▼

Вишедеценијска борба за прихватљивом дефиницијом кривичног дела агресије као међународног злочина праћена је многобројним проблемима. Поједине државе су у дефинисању агресије виделе знак спаса против страног мешања у своје унутрашње проблеме, док су друге то сматрале ограничавајућим фактором у остваривању својих интереса. У таквој борби између консензуса и оспоравања свака победа је била Пирова, а цена сваког компромиса била је висока. Ипак, након међународне конференције о ревизији Римског статута Међународног кривичног суда, одржане 2010. године, чини нам се да је тражено решење на видику. У овом раду аутор приказује историјски развој кривичног дела агресије од теоријских расправа о агресији до њеног инкриминисања као међународног кривичног дела. Критичком анализом норми међународних докумената који забрањују агресивне ратове, као и пресуда међународних судова донетих на основу истих, указује се на све предности и мане дефинисања агресије. На крају рада, сумирајући закључке, аутор „предвиђа будућност“ кривичног дела агресије, имајући на уму најновије резултате у теорији и пракси међународног кривичног права.

Сажетак ▼

Немачка је традиционално покретач европске привреде и интеграције. У овом раду аутор настоји да њен економски развој ставља у европски контекст путем његовог упоређења са достигнућима читаве групе развијенијих чланица Европске уније, ЕУ-15, пре садашње глобалне кризе. Аутор примењује методе статистичке анализе, као и моделе математичке економије да би показао комбинирани утицај законитости механизма раста, економске политике и међународних економских односа на дугорочни развој немачке и европске привреде. Разматрајући привредни раст као централни проблем, он истражује факторе његових одступања од стања равнотеже, а такође законитости који утичу на продуктивност и технички прогрес. Његов главни закључак је да текућа економска криза може бити преброђена уз помоћ економске политике оријентисане према расту, која се заснива на интензификацији техничког прогреса и, пре свега, његове креативне компоненте, што би створило повољне услове за побољшање конкурентности.

Сажетак ▼

Организација за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) тренутно има 18 операција на терену у земљама у транзицији широм југоисточне и источне Европе, Кавказа и средње Азије. Ове операције имају око 3000 чланова особља и на њих се троши 80 процената годишњег буџета ОЕБС-а. Ефикасност ових операција у обављању њихових задатака у свим фазама циклуса сукоба зависи од консензуса међу великим силама; оне такође користе и неформални процес одлучивања као допуну консензусу, како би флексибилно одговориле променама ситуације. Данас су ове операције суочене са изазовом померања у глобалном односу снага и њихова будућност зависи од резултата текућег безбедносног дијалога који се води у оквиру ОЕБС-а. Тај дијалог је уједно и прилика за земље у транзицији (укључујући Србију) да стекну користи од реформе операција ОЕБС-а на терену, тако што ће оне сада постати способније да се баве стварним безбедносним проблемима ових земаља.

Сажетак ▼

Развој људских права довео је до актуелизације питања реституције имовине одузете припадницима немачке мањине у државама источне и југоисточне Европе за време и након окончања Другог светског рата. Одузимање имовине, уследило је у циљу консолидације ратом разрушене привреде и опљачканог и унишетног националног богатства од стране нацистичке Немачке и њених ратних сателита. Узимајући у обзир да су одузимањем имовине биле обухваћене разне категорија лица, а не само припадници немачке мањине који су директно или индиректно учествовали у окупацији и агресорском рату против поменутих држава, покретање захтева за реституцију данас у Србији, отвара питања њихове правне и политичке рехабилитације, а потом и ревизије правно-историјских чињеница које у измењеним друштвено-политичким околностима након распада Југославије, могу имати само ограничене импликације на међународноправном плану, укључујући и ефекте у процесу приступања Европској унији.

Сажетак ▼

Повећање спољног задуживања је био главни покретач привредног раста у Србији последњих година. Истовремено, са привредним растом српска привреда је постала оптерећена спољнотрговинским дефицитом и проблемима у отплати дуга. Као резултат растућег задуживања спољни дуг је на крају 2009. године износио 22,7 млрд евра. Србија је била оштро погођена Светском економском кризом тако да је у условима пада привредне активности, прилива дознака грађана из иностранства и страних директних инвестиција дошло до проблема у сервисирању спољног дуга. Зато је била принуђена да почетком 2009. године договори стандбy аранжман са ММФ, за јачање девизних резерви и подршку структурним реформама. Иначе, Србија конструктивно и активно сарађује са најважнијим међународним финансијским институцијама, које имају важну улогу у развоју српске привреде и у процесу испуњавања услова за чланство у ЕУ.