Сажетак ▼

Револуција коју је шездесетих година прошлог века донео бихевиоризам, и која је у потпуности прожела друштвене науке, посебно у области политичких наука и социологије, довела је до незаинтересованости за проучавање институција и њихове структуре. Осамдесетих година јавио се, пак, нови покрет у друштвеним наукама, покрет који је указао на значај централности институционалне анализе у проучавању политике и друштва, и обновио изучавање институција као кључне варијабле. Назван Нови институционализам, овај покрет у великој мери утицао је на усмерење истраживања у политичким наукама и социологији. Нажалост, многи теоретичари и практичари међународних односа су игнорисали Нови институционализам, иако је он дошао до нових сазнања и произвео користан скуп метода који би у сваком смислу могли бити од значаја за теорију међународних односа.

Сажетак ▼

Ресурси пијаће воде представљају обновљив али ограничен природни ресурс који је неравномерно распоређен на Планети. Нагли развој људског друштва, поготово од почетка прошлог века, имао је за последицу увећану потрошњу воде у пољопривреди, индустрији и у урбаним срединама. Загађење животне средине, нус продуктима човековог рада и климатске промене, које су изражене у последњим деценијама, довеле су до тога да вода постане дефицитаран ресурс на глобалном нивоу. Тежња да се оствари доминација над оскудним ресурсима пијаће воде, поготово у аридним и субаридним регионима, имало је за последицу увећан број међународних спорова, који су се у одређеном броју случајева решавали наметањем посебних услова, диктираних од стране економски развијених и моћнијих држава у спору. У раду је посебно наглашено стање ресурса пијаће воде у свету, развоју међународног водног права у решавању међународних спорова и представљени су најзначајнији примери коришћења хегемоније у решавању спорова.

Сажетак ▼

Климатске промене довеле су до отапања леда у Арктичком океану и тиме произвеле нове околности у региону. Поред отварања приступа хидрокарбонским депозитима којима арктички регион обилује, отворен је приступ и новим транспортним могућностима, јер у летњим месецима поменути регион постаје скоро у потпуности проходан, чиме су релације између Америке и Азије знатно скраћене. То је привукло пажњу не само држава чије обале излазе на Арктички океан, већ и осталих држава, посебно великих извозница робе широке потрошње и осталих рôба, попут Кине и Јапана. Овај рад анализира позицију Кине у односу на остале државе заинтересоване за експлоатацију арктичког региона, са фокусом на транспорт. Посебна пажња усмерена је на стратегијска опредељења кинеског менаџмента, тј. анализу стратегијског приступа кинеских управљачких структура, али и ставова међународне и посебно кинеске академске јавности када су у питању политичко-економске импликације укључења Кине у „арктичку трку“.

Сажетак ▼

У овој анализи ауторка је покушала да установи везу, сличности и разлике између изражавања терористичких организација на интернету и у конвенционалним медијима. Посебно је значајно да интернет терористи користе као оружје, као начин комуникације међу активистима и као конвенционални медиј. У чланку је анализиран само трећи начин – коришћење интернета као конвенционалног медија.

Сажетак ▼

Анализирајући правне текстове и судску праксу аутор је у овом огледу покушао да установи како се право на еколошку информацију може користити као техника заштите животне средине, имајући у виду многе могућности које одредбе овог права дају целокупном људском друштву. И поред очигледних преимућстава, изузеци од општег правила о слободном приступу информацијама су дефинисани веома широко, и будући бројни, отварају врата јавним властима да их злоупотребе и тиме пониште сваки позитивни ефекат овог права. Стога, приступ правди је незаменљиво комплементарно право приступу информацијама. Оно служи као лек за поменуте злоупотребе. Ситуација у правном систему Републике Србије не даје довољно увида у ефективност употребе овог права у сврху заштите животне средине, али важно је да основни правни документи који се односе на приступ информацијама о животној средини чине добру основу на којој би се у будућности могао створити ефективан систем заштите.