Сажетак ▼

Засновано на подацима о инфлаторним предвиђањима које тромесечно доставља Национална банка Румуније интервали предвиђања су одређени коришћењем метода историјских грешака у предвиђању. Интервали предвиђања су одређени узимајући у обзир чињеницу да се серије грешака у предвиђању у просеку крећу од нуле до стандардног одступања које је једнако корену средње квадратне грешке (RMSE – root mean squared error), а што одговара историјским грешкама у предвиђању. Ауторка је увела као меру економског стања индикатор – релативно одступање појаве у односу на одређени период наспрам одступања у односу на цео временски видокруг. Што се тиче Румуније, када стопе инфлације прате ауторегресивни модел (АР (1) ауторка је побољшала технику одређивања интервала предвиђања узимајући у обзир стање у економији за сваки период за који постоје подаци. Она закључује да је неопходно одредити интервале предвиђања како би се утврдила мера неизвесности предвиђања.

Сажетак ▼

Одсуство општих међународноправних правила и неспремност држава да одступе од постојећих партикуларних правила о сукцесији, у прошлости је често доводило до изузетних потешкоћа у анализи наслеђивања уговорних права и обавеза. Као потпуно недовршен систем да би се њиме регулисали сви проблеми настали изменом државног суверенитета, међународно право сукцесије временом је испољило тенденцију „прилагођавања” кодификованих правила фактичкој ситуацији. Савремени примери дисолуције Совјетског Савеза, Чехословачке и СФР Југославије, стицања независности балтичких држава и уједињења две Немачке, управо приказује такво једно стање. Отуда, актуелна студија полази од претпоставке да праксу ваља подредити пре свега, правилима међународног права садржаним у Бечкој конвенцији о сукцесији у односу на међународне уговоре из 1978. године, која због своје диспозитивне природе омогућава државама и одређена одступања кроз примену споразумних решења.

Сажетак ▼

Основно питање међународног права оружаних сукоба јесте питање начела војне потребе у међународном праву оружаних сукоба, тј. у међународном хуманитарном праву. Војну потребу треба посматрати као дозвољено одступање од поштовања правила ратног права. Крајност оваквог схватања је довела до појаве теорије војне потребе. Четири женевске конвенције из 1949. године обилато узимају у обзир војну потребу. Правила међународног права представљају компромис између жеље за уређењем правила ратовања и потребе да се осигурају сва потребна средства која могу да доведу до победе. Све четири женевске конвенције из 1949. године предвиђају војну потребу као одступање од начела хуманости. Постављена правила о војној потреби у женевском праву дају конвенцијама улогу корективног фактора у праву оружаних сукоба. У Женевским конвенцијама постоји одређен степен терминолошке конфузије, где се појму војне потребе сасвим непотребно додељују бројни синоними. То је зато што се међународно право оружаних сукоба и појавило као нормативно уређење сразмерности измећу војне потребе и општих хуманих начела и принципа.

Сажетак ▼

Рад представља покушај да се идентификују основне карактеристике и промене у токовима европских миграција у последње две деценије и да се укаже на њихове евентуалне импликације по промене у подршци екстремној десници у земљама Западне Европе. Анализа показује да је готово немогуће генерализовати обележја миграционих токова и њихове ефекте, јер се општа слика разликује од земље до земље у погледу броја страног становништва и његовог учешћа у укупном броју становника чланица ЕУ које су претежно земље усељења, нето стопе имиграције и броја захтева за азил. Мада рунде проширења ЕУ из 2004. и 2007. нису покренуле масовне миграције унутар Уније, политички дискурс радикалне деснице усредсређен је управо на питање имиграционе политике. Аутори указују да се постепено ствара социјални амбијент који може да мотивише део присталица екстремне деснице на насиље и да на дужи рок ослаби консензуалне механизме мултикултурних друштава Западне Европе.

Сажетак ▼

Аутор на почетку рада даје конкретизацију термина геополитика, сукоб и објашњење географског термина Рог Африке. У даљим разматрањима извршена је карактеристика и класификација сукоба између афричких земаља. Рад обухвата и анализу геополитичких карактеристика Рога Африке, и даје кратку синтезу држава на овом простору. У раду се даље објашњавају се узајамне везе и карактер сукоба између Етиопије и Еритреје, затим, садашње војно присуство на Рогу Африке и значај мореуза Баб-ел-Мандеб. Аутор анализира енергетску повезаност Рога Африке и Блиског истока, регионалне и интеррегионалне утицаје на државе Рога Африке и даје закључна разматрања.