Сажетак ▼

У овом раду аутори упоредно анализирају замрзнуте сукобе на подручју ОЕБС, са циљем да утврде специфичности пута за њихово решавање. Нагласак је на постсовјетским сукобима, док се Косово и Кипар обрађују као помоћни случајеви. За дефиницију замрзнутог сукоба пресудан је несклад између правног и фактичког стања у погледу територијалних промена које су наступиле као последица оружаног сукоба. Отуда је међународно–правни аспект уједно и најважнији у разматрању могућности за решавање ових сукоба. Остали у раду анализирани аспекти су: безбедносни, енергетски, економски и демократски. Закључак који се намеће као заједнички у анализи сваког од ових аспеката је да су САД и Русија кључни актери који утичу на решавање поменутих замрзнутих сукоба, те да ће у одсуству њихове сагласности ови дугорочно остати замрзнути.

Сажетак ▼

Рад је посвећен објашњењу основних карактеристика, тенденција и перспектива односа у троуглу САД–ЕУ–Русија и њиховом значају и утицају на шири међународни контекст. Ауторка објашњава околности и проблеме са којима се у међусобној сарадњи суочавају САД, ЕУ и Русија, као и утицај ове стратешки важне сарадње на укупне међународне односе. Аутор указује на чињеницу да поред многобројних заједничких интереса, постоје и значајне разлике и противречности како у међународним позицијама, тако и у непосредним и дугорочним циљевима САД, ЕУ и Русије. Истиче се да ће ефикасна борба са низом нових претњи и изазова у свету, у крајњој линији, захтевати реструктурирање односа ЕУ и НАТО-а, као и развој конкретније стратегије за сарадњу САД-а, ЕУ и Русије. При томе би, како се наводи, ЕУ требало да игра значајнију улогу него до сада. Аутор закључује да постоји више неискоришћених могућности за сарадњу између САД–ЕУ–Русија, те да ће утицај Уније у свету зависити и од њене спремности и способности да допринесе решавању међународних безбедносних проблема.

Сажетак ▼

Тежња људи да освоје простор није била само одраз њихове намере да загосподаре њиме, већ и да га искористе за заснивање вишеструких односа. Од XVII столећа, освојен простор је служио за развој многих форми капитала које су довеле до садашњих форми глобализације. Период колонијалних освајања је представлјао покушај да се огроман простор повеже у једну целину. Резултат тог покушаја је процес глобализације који и далје траје. Након Другог светског рата, процес глобализације је обележен стварањем светског друштва у коме Србија треба да игра конструктивну улогу. Сажимање простор-време и период постмодернизма траже контролу управлјања капиталом на далјину. Светска економска криза подржава процес глобализације у правцу међусобне солидарности.

Сажетак ▼

Основна теза од које аутор полази у раду јесте да је Стратегија одрживог развоја Европске уније један од основних дугорочних инструмената смањења енергетске зависности Европске уније. У раду се даје приказ укупне потрошње и производње енергената у Европској унији и њене енергетске зависности од увоза превасходно нафте и гаса. У жељи да изађе у сусрет потребама одрживог развоја, Европска унија тежи да смањи потрошњу сирове нафте, природног гаса и чврстих горива, а да уједно поспеши производњу и потрошњу обновљиве енергије, што би дугорочно посматрано допринело смањењу увоза фосилних горива и повећању енергетске ефикасности. Упркос бројним мерама у циљу остварења одрживог развоја, сирова нафта и природни гас остају најзначајнији енергенти у Европској унији, док се њена укупна енергетска зависност повећала у протеклих десет година.

Сажетак ▼

Развој међународне трговине који се одиграо после Другог светског рата био је импресиван. Али, мали број земаља у развоју успео је да оствари користи у овом процесу и да развије своје привреде, као и да смањи степен сиромаштва. Под окриљем Светске трговинске организације развијен је програм помоћи за развој међународне трговине, који је део Званичне помоћи за развој фокусиране на трговину. Изградња трговинског капацитета, као и транспортне инфраструктуре у многим земљама у развоју јесте одлучујући услов који ове земље морају да испуне како би могле користити међународну трговину као покретачку машину привредног раста. Циљ овог рада је да опише значај помоћи за развој међународне трговине, али и укаже значај координације овог мултилатералног програма, са иницијативама помоћи на билатералном и регионалном нивоу.