Сажетак ▼

У последњих неколико година немачка спољна политика се налази у фази великих искушења и сталних преиспитивања. Кључна улога Немачке у решавању тешке економске и финансијске кризе у ЕУ, развијање тешње економске сарадње са Русијом и другим нарастајућим светским економским силама, уздржавање у Савету безбедности УН приликом доношења одлуке о употреби силе у Либије као и доминатан став према кризама у Грчкој и на Косову , говоре о жељи Немачке да води нешто самосталнију спољну политику у односу на њене кључне савезнике. Ипак, она и поред своје велике економске снаге није успела да постане глобална политичка сила. Штавише, да би заштитила и даље развијала своје трговинске и економске интересе Немачка мора остати у оквирима ЕУ и НАТО. Већ дуги низ година Немачка је један од најважнијих економских и политичких партнера Србије. Ипак, с обзиром да је реално очекивати да ће се Немачка и у будућности више окретати сарадњи са растућим светским економским силама, Западни Балкан и Србија неће бити у фокусу њеног интересовања. У том контексту за Србију би било значајно и корисно да се усмери на сарадњу са њеним моћним покрајинама где интерес за сарадњу постоји. И у будуће, главна препрека тој срадњи биће различито виђење Косовског проблема.

Сажетак ▼

Највећи део хришћанског света данас је захваћен слабљењем поштовања правила религијске праксе. Потпуно је супротна ситуација у земљама доминантно православне традиције. После рушења комунизма дошло је до оживљавања свих слобода, па и верских. Тако је дошло до обнове православља. То се посебно одразило на утицај православне цркве на друштво. Тако данас нпр. руска и српска православна црква представљају најпоштованије институције у Русији и Србији. Имајући у виду слабљење западног хришћанства, обнова православне цркве представља наду за хришћане да се и западно хришћанство може обновити. Стога значајне хришћанске деноминације показују велики интересе за укључивање православних у општи хришћански пројекат. То се посебно види у спољној политици римокатоличке цркве. Римокатоличка црква упорно покушава да обнови односе са православним црквама. У том смислу најважније цркве представљају руска и српска. Успостављање односа са ове две цркве има велики значај за Ватикан али представља и велики изазов.

Сажетак ▼

Након што је Савет безбедности интернационализовао подручје Косова и Метохије 10. јуна 1999. године, усвојен је Уставни оквир за привремену самоуправу, којим је дефинисан статус јужне српске покрајине као недељиве територијалне целине и „ентитета под привременом међународном управом. Уставним оквиром регулисан је значајан пренос државних надлежности на привремене органе самоуправе кроз које је народ Косова и Метохије требало да „ужива суштинску аутономију у окриву СР Југославије”. Институционални помаци међутим, нису довели до жељених резултата на плану изградње заједничког демократског друштва, већ напротив, до урушавања југословенског, па потом и српског суверенитета и до дерогације дотадашњег законодавног система. Временом је такво стање допринело једностраном проглашењу независности тзв. Републике Косова 17. фебруара 2008. године. Анализа активности предузетих на плану решавања косовског питања након једностраног проглашавања независности упућује на закључак да би праведно статусно решење за српску покрајину требало тражити пре свега, унутар мировног и безбедносног система Уједињених нација.

Сажетак ▼

Овај рад анализира међународне токове и ефекте једног од облика инвестиционог капитала у случају Кине. Поред тога што представљају увоз иностране штедње као извора инвестиционог капитала, стране директне инвестиције се, с правом, сматрају једним од потенцијално најзначајнијих фактора економског раста и међународног трансфера технологије и знања. Емпиријска истраживања су потврдила такав њихов потенцијал, али степен његовог искоришћења зависи од апсорпционог капацитета земље домаћина.Кина је имала највише стопе економског раста у последњој деценији, а њихов одговор на изазове глобалне економске кризе је био најуспешнији. Такође, Кина је највеће инвестиционо подручје у свету, а прилив страних директних инвестиција изузетно значајан, што је резултат привлачности саме кинеске привреде и мера за привлачење страних инвестиција. Кинеско искуство са ефектима присуства страних директних инвестиција је вишеструко, како позитивно тако и негативно, и изузетно корисно за остале земље. На другој страни, кинеске инвестиције у иностранству бележе брз темпо раста, иако су још увек малог обима у поређењу са најразвијенијим земљама, и везане су за токове трговине.

Сажетак ▼

Иако међународне организације, као субјекти међународног права, имају обавезу да поштују основна људска права у свом деловању, веома мали број организација су уговорнице међународних инструмената за заштиту људских права, за разлику од чланица организација које су уговорнице многих. Како међународне организације предузимају све више активности које за последицу могу имати, и често имају, кршење људских права, постаје очигледан проблем питање ком форуму могу жртве да се обрате ради утврђивања одговорности међународне организације. Европски суд за људска права и Европски суд правде су кроз своју праксу развили могућност индиректне контроле аката међународних организација, преко контроле аката чланица који проистичу из обавеза из чланства у тим организацијама. Рад полази од претпоставке да је таква контрола делотворна и да попуњава празнину у међународном систему утврђивања одговорности за кршења људских права актима међународних организација, у којем је одговорност за кршења људских права и даље, суштински, одговорност држава.